Немачка и Аустрија укидају карантин

Од 1. маја Немачка и Аустрија укидају ембарго за најамне раднике из земаља Источне Европе, које су ступиле у ЕУ 2004. године. За њих се реализује један од четири основна принципа ЕУ – право на слободно кретање радне снаге. Трогодишњи карантин остаје за грађане Румуније и Бугарске. У Бечу, нарочито у Берлину дати догађај изазива код људи двострука осећања. Већина Немаца, по речима бившег комесара ЕУ Гинтера Ферхојгена разматра пад баријера као потенцијалну претњу својим приходима и животном стандарду. Тему разматра коментатор Сергеј Гук и експерт – шеф одељења за проблеме европске интеграције ИМЕМО Сергеј Уткин.

Наслови типа Пољаци марширају у низу немачких медија дозвали су у сећање старе клишее о најезди пољских водоинсталатера. Који се не либе мизерне плате и отимају комад хлеба од потштених Немаца. Страхове подгревају и политичари, и синдикални лидери. Последњи осим поменутог разлога о полулегалном дампингу упозоравају: може да започне банкрот немачких фирми које поштују закон, праћен порастом незапослености.

Опоненти негодују. Велика Британија и Шведска првобитно никаква ограничења на радну миграцију нису за себе уводила. И никакав велики прилив дошљака није примећен. Према њиховом примеру већина старих чланова ЕУ постепено је укинула све забране и ништа страшно се није десило. Напротив, попуњене су резерве радне снаге, између осталог и квалификоване.

Према прорачунима немачког Института за истраживање тржишта радне снаге и професија, никакве негативне последице Немачкој не прете. Највероватније обрнуто. Експерт Центра за међународне односе у Варшави Кристина Иглицка не без резигнације констатовала је за Шпигел: Не Немци, већ ми треба да се бојимо новог таласа миграције. Нама, Пољацима, одузимају радну снагу, а код нас нико неће да дође.

Логика пољског експерта је јасна. Сада да чујемо мишљење Сергеја Уткина.

Мислим да су бојазни мало претеране. Неће моћи без посебних конфликта, али не мислим да ће ти конфликти бити критични. Јасно је да су бојазни на нивоу свакодневице. Људи се плаше да ће њихова радна места бити дата мигрантима, и то може да се одрази на ниво њиховог благостања.

Ако никаква реална опасност по домаће становништво не постоји, чиме онда да се објашње упозорења синдикалних лидера Немачке? Није ваљда да им недостаје првомајских парола?

Тачка гледишта Сергеја Уткина.

Синдикални лидери су посебна тема. Они су врло активни практично у свим земљама ЕУ. И често њихова делатност изгледа не баш најпривлачније. Сасвим је јасно да они вукуу своју страну, заборављајући све што се дешава унаоколо. Са друге стране, то је један од ослонаца европске социјалне државе. И један од инструмената притиска на владе, покушај политичких странака да привуку пажњу на своје проблеме преко проблема миграције.

Процеси интеграције унутар ЕУ су неповратни, свиђало се то некоме или не. Са реалношћу се треба помирити. И треба ли унапред проналазити себи невољу које нема? До потпуног мешања радне снаге на еворпском простору за сада је далеко. Али кретања у том правцу се дешавају.