Космос: будућа мека за туристе

Космонаутика прославља значајни јубилеј. Пре тачно 10 година, 28. априла 2001. године, на руском броду Сојуз према МКС упутио се први космички туриста, бизнисмен из САД и бивши сарадник НАСЕ Денис Тито. За скоро 8 дана у орбити он је дао 20 милиона долара. Почетком ере комерцијалних летова пример Тита пратило је још 6 људи, последњи 2009. године.

Термин туриста треба прецизирати. У датом случају то није само професионални космонаут, већ онај који лети на рачун личних средстава. 1990. године јапански новинар Тојохиро Акијама водио је телевизијске репортаже са руске станице Мир. Врло лоше подносећи при томе бестежинско стање. Лет је платила Токијска телевизијска корпорација, тако да се он не може сматрати туристом Као ни учитељица из САД Шерон Кристу Маколиф која је изабрана на основу програма НАСЕ Учитељ у космосу. Маколиф је погинула 1986. године заједно са шатлом Челенџер и програм су затворили.

Када се налазе заинтересовани да уложе свој новац у лет на Сајузу неко треба да преузме на себе све бриге и преговоре са Роскосмосом. Тако се појавила компанија Спејс Адвенчрс са седиштем у САД. Кроз њене руке прошао је Денис Тито и сви остали. Почетком ове гдоиен компанија се саопштила да ће се 2013. године летови туриста на Сојузу наставити. Они су прекинути после увећања посаде МКС до 6 особа. Сојуз ће стартовати чешће, а туристима се нуди изазак у отворени космос у руском скафандеру Орлан за додатних 15 милиона долара. Колико заинтересованих стоји у реду, не објављује се. Али очигледно је следеће: без обзира на све већу цену карте, удео финансијских прилива Роскосмосу од туризма за 10 година је падао и у сваком случају неће премашити проценат од буџета ресора, који је скочио за то време 20 пута. Ако је на преласку векова туризам био мал те не спасилац наше космичке гране, сада га треба максимално одвојити од државних програма, говори за Глас Русије експерт у области космонаутике Игор Лисов.

У крајњој линији треба да постоји јасна подела финансија. Рецимо, некаква фирма наручује себи брод за свој новац и вози туристе, изнајмљује посаду и слично. Када се то ради у оквиру државног програма, то је увек врло проблематично. Да не говоримо о томе да је туриста елементарно истискивао нашег космонаута из посаде. Не видим велики смисао у томе да се возе туристе једном годишње. Вероватно то има смисао за конкретне организаторе, који добијају проценте. А за државу нема.

Последњих година на тржишту сличних услуга појавили су се учесници који нису везани за Роскосмос. Америчка компанија познатог бизнисмена Ричарда Бренсона Вирџин Галактик припрема свој брод Спејсшип за суборбиталне летове са 6 путника, који стартује са посебног авиона. Према сајту, резервисано је преко 400 места за залог већи од 20 хиљада долара. Први лет планиран је за 2012. годину. Јача и најозбиљнији конкурент Сојузу – компанија Спејс-икс Американца Елона маска, која је испитала орбиталну ракету и брод, за сада теретни, али се прави и пилотирана верзија. По споразуму са НАСОМ Спејс-Икс ће у перспективи пребацивати на МКС астронауте, не одустајући од туриста. Маск жури да споји свој теретни брод са МКС до краја године. Значи, руски бродови ће престати да буду једино средство за пребацивање терета и астронаута на станицу. У контексту ужурбаних припрема Спејс-Икса Роскосмос је заузео логични став. Наш ресор неће дозволити приватним бродовима да се спајају са МКС док они не буду у потпуности одговарали нормама безбедности, објашњава шеф прес-службе Александар Воробјов.

Треба да се обави сертифиакција. Отвори треба да буду једнаки, квалитет израде – како после спајања не бисмо одједном сазнали да је МКС нанета некаква штета. Зато ће одређене норме бити потребне. Ово питање ће се решавати не само у Рускосмосу, већ и са свим учесницима пројекта МКС.

Један индикативан моменат је одуство руских грађана међу правим туристима. Мада у Русији има врло богатих људи. Можда не желе још једном да се показују, како се не би појавила питања одакле богатство? Један Русе се ипак појавио, сећа се Александар Воробјов, из Државне думе, планирао је да лети у космос. Затим се нешто предомислио.