Импулс за разговор о ЕвроПРО биће дат на највишем нивоу

Питање политичких гаранција за неусмеравање ЕвроПРО против руских националних интереса покренуће председници Русије и САД Дмитриј Медведев и Барак Обама на састанку „осморке“ у Довилу 26-27. маја. Ово је саопштио стални представник Русије при НАТО Дмитриј Рогозин.

До сада су се речи САД и НАТО разилазиле с делима. На састанку у Москви 2009. године Дмитриј Медведев и Барак Обама су се договорили да ће Вашингтон узимати у обзир руске интересе приликом лоцирања америчке ПРО у Европи. А на Лисабонском самиту Савета Русија-НАТО 2010. године изјављено је да ће Москва и Брисел заједнички стварати систем европске безбедности.

Међутим, последњи кораци САД, између осталог, одлука да лоцирају ракете-ловце у Румунији нису у складу с ранијим договорима. А затим, судећи по контактима САД и НАТО с партнерима, елементи ПРО ће се појавити у Пољској и Турској. И премда су неки, између осталог, Бугарска, одбили да учествују у овим плановима, запажа се рђава тенденција.

Да би рад на стварању заједничке ПРО, где ће Русија и НАТО бити равноправни учесници, био настављен, Москва треба да добије гаранције о томе да ЕвроПРО није усмерен на њене националне интересе. Притом, нису потребне усмене гаранције, већ на папиру, истиче председник Међунадлешке радне групе при администрацији председника РФ за сарадњу с НАТО по питањима ПРО, стални представник РФ при НАТО Дмитриј Рогозин.

Американци не желе да дају било какве гаранције. А ми инсистирамо, зато што нам осмеси, тапшање по рамену и усмене гаранције не одговорају. Потребна нам је јасност у погледу тога куда нас позивају и да ли нас уопште позивају. Какав се то систем прави, какво је његово усмерење? Да ли ће он заиста бити повезан с потребом хватања појединих ракета малог и средњег домета из правца југа? Или ће тај систем поседовати толико широка рамена да могу да блокирају, између осталог и међуконтиненталне балистичке ракете. А у Европи их има само Русија.

Безусловно Бараку Обами неће бити лако да да такве гаранције, посебно у светлости председничких избора који предстоје идуће године. Крајем прошле године кад је кроз сенат врло тешко пролазио руско-амерички Споразум о СНВ-3, лидер САД је морао да обећа да договори с Москвом неће утицати на одлуке САД у области стварања глобалног система безбедности. Међутим, није озбиљно рачунати на то да ће Русија учествовати у преговорима чији резултат је неће задовољити. С позицијом Москве у писаном виду амбасадоре НАТО је дан раније упознао Дмитриј Рогозин.

Изнео сам документ на разматрање амбасадора. То су политички принципи сарадње на противракетној одбрани у Европи. Инсистирамо на томе да се прво размотри архитектура будућег система ПРО, његова концепција. Јер, пре него што се гради кућа треба одобрити њен архитектонски план, а не прво подизати кров, а затим припремити темеље за њу. А овде се добија управо то. У НАТО траже аргументе да не одговоре на наше логичне захтеве. Притом америчка страна де-факто већ ствара елементе противракетне одбране у Европи.

Проблеми се састоји у томе, сматра Дмитриј Рогозин, што дијалог на линији војних лица престиже политички дијалог и даљи разговор о заједничкој изградњи ПРО без политичког импулса, без усаглашавања и фиксирања јасне позиције лидера страна је просто несврсисходан. Крајем маја у француском Довилу ово питање ће размотрити председници Русије и САД. Москва није спремна само да предлаже своје, већ и да слуша. Тешко је рећи у каквом расположењу ће на самит доћи Вашингтон. Међутим, једно је јасно – ако стране постигну компромис, на седници Савета Русија-НАТО на нивоу министра одбране 9. јуна може се очекивати конструктиван дијалог. У противном случају ствар може да се отегне озбиљно и дуго.