Црвени туризам: идеолошки или комерцијални пројекат?

Кина намерава да заради на црвеном туризму – посетама  местима револуционарне славе. Пропаганда комунистичке прошлости је почела уочи 90. годишњице Комунистичке партије Кине, која је основана била 1. јула 1921. године.

Туристичке агенције позивају да се посети 20 градова и 100 других места, где су се одвијали важни догађаји историје кинеске револуцие и комунистичке партије. Један од главних центара црвеног туризма је маузолеј оснивача КПК Мао Це Тунга у Пекингу. Однос према његовој личности је у Кини и у свету различит, али су пред улазом у маузолеј на тргу Небеског мира увек дугачки редови. Унаоколо су многи споменици и древне и нове историје. С једим од њих се десио карактеристични случај, - каже експерт Института Далеког Истока РАН Јуриј Галинович, који има директан однос према црвеном туризму.

У јануару су тамо подигли споменик Конфучију, а у априлу су га ставили у двориште Музеја. Вероватно је неко у КПК био против тога да би Кина имала два имена – Конфучија и Мао  Це Тунга.

Древнокинески мудрац Конфучије је постао данас у Кини симбол  слободне свести, идеолошке толерантности. То је веома актуелна тема за Кину, - каже  Јуриј Галинович.

У Кини се осећа неопходност реформи политичке структуре. Зато је важно што је од августа протекле године  до априла ове године премијер Државног Савета  Кине Вен Цзабао 10 пута иступао за то.

Црвени туризам  је у тим условима једно од оруђа старе гарде, - сматра Јуриј Галинович.

Ако се узму у обзир два та момента,  позиви на посету места борне славе КПК,  развој црвеног туризма очито демонстрирају тежњу за доминирањем старе идеологије КПК. 

Поседи, раскошна кола, путовања у иностранство и обука деце у иностранству на државни рачун су постала обележја живота кинеских партијских врхова. Нова доза црвене културе у облику посета кућама-музејима оснивача КПК мора да подсети  становнике -  партијским лидерима је увек био својствен аскетски начин живота. Оно што се данас дешава је утицај буржоаског Запада.

У важним црвеним местима се данас  све уређује, индустрија и и приватна предузећа су почели масовно да  производе атрибуте црвеног периода из историје Кине. Црвени нису само револуција и комунизам. У Кини је то и представа о срећи, хармонији,  добробити. Дакле, пројекат  црвеног туризма је и идеолошки, и комерцијални, коме је шта ближе.