Историја кроз објектив филмске камере

Летопис догађаја најкрвавијег рата у историји човечанства – Другог светског – представља пројекат Хроника ратног доба који је припремио савезни ТВ канал Култура. Читав дан 9. маја, када Русија обележава празник Победе над фашизмом, у етру се приказују документарни кадрови ратних година.

Јединствени материјал представио је Руски дражвни архив филмских докумената, где су сакупљена сведочанства руске историје, почев од 40-их година. Значајни део ове збирке је филмска и фото хроника Другог светског рата. Према прорачунима сарадника рхива совјетски филмски оператери су снимили три и по милиона метара филмске траке. Како би се они прегледали било би потребно сто дана и сто ноћи. То су истинита сведочанства о рату који је преживео совјетски народ и у којем је он победио, подвукла је у интервјуу зта Глас Русије директор архива Наталија Калантарова. Захваљујући телевизијском пројекту огромни број људи први пут ће видети догађаје тако како су се они дешавали у стварности. Многи кадрови раније никада нису приказивани.

Овакав програм се реализује први пут, мада хорнику ратних година поводом 9. маја приказују сваке године. По правилу, то је увек или Парада победе 1945. године или разбијање Немаца код Москве или Берлин, тачније врло значајни, познати филмови. Али материјали о томе како су, на пример, људи радили у позадини, како су уопште преживели овај рат, на екране практично нису доспевали.

Главне премијере дана су филмови који су у предратним годинама били намењени за идејно васпитавање совјетског народа. То је на пример један од првих филмова у боји Младост у процвату, снимљен за време слета на Црвеном тргу 1939. године. Филм је постао својеврсни одговор на филм чувеног немачког режисера документаристе Лени Рифенштаљ Олимпија, посвећеног Олмипијским играма 1936. у Берлину. Представу о физичкој, моралној и војној моћи совјетске земље, спремне да пружи одлучујући отпор непријатељу, уливао је публици и филм Ако сутра буде рат. Али у пракси је испало другачије и када је 1941. године без објаве рата Немачка напала СССР, људи нису одмах спознали да се на њих свалила огромна несрећа, примећује Наталија Калантарова.

Из тог периода очували су се филмови који никада нису били приказивани, зато што се тамо види збуњеност нашег народа, збуњеност руководилаца. То су снимања у позадини, где се вршила мобилизација. Само отприлике месец нада касније први сниматељи су се упутили на фронт са малим и прилично тешким камерама Ајмо, које су имале касету са 30 метара траке. Она је била довољна за 60 секунди снимања. Сваког минута камеру је требало поново пунити. Од тих кадрова прављени су недељне филмске хрнике које су говориле о току рата.

Практично сви документарни филмови су црно-бели. Али било је и уникатних снимака у боји. Тако је у боји снимљена московска изложба трофејног немачког оружја, као и један од важних послератних догађаја – Потсдамска конференција на којој су у јулу и августу 1945. године руководиоци земаља антихитлеровске коалиције – Стаљин, Труман и Черчил – доносили решења о послератном уређењу Европе.

Хорнолошки пројекат пролази кроз читав рат, говори Наталија Калантарова. И ми га завршавамо Парадом Победе у боји, која је одржана у Москви 24. јуна 1945. године. Затим следи парада фискултурника исте године. Она симболиште да земља која је прошла тешка искушења наставља да живи.

Дан Победе један је од главних празника Руса. Пројакат Хроника ратног доба треба да сачува сећање на хероје победнике код нових генерација – закључује директор Државног архива филмских и фото докумената Наталија Калантарова.