Време да се сетимо Хоснија Мубарака

Помирење између Фатаха и Хамаса може да се сматра резултатом рада нових египатских власти. У Каиру су решили да искористе методе Хоснија Мубарака и на тај начин да потврде кључни утицај Египта на регионалну политику. У томе могу да их омету само противречности у редовима самих Палестинаца.

Ни за кога није тајна да је Египат, тачније његов бивши председник Хосни Мубарак, одиграо важну улогу у односима арапског света са државом Израел. Управо у његово време био је склопљен мировни уговор са Израелом. За то је Египат платио децетогодишњим искључењем из Лиге арапских дражва. Ипак фебруарски догађаји ове године нагло су променили распоред снага. Али пр томе нове египатске власти одлучиле су да не одустану од метода рада Мубарака: захваљујући њиховим напорима логички завршетак дочекали су преговори између умерене странке Фатах и радикалног покрета Хамас, говори политиколог, предавач Санкт-Петербуршког државног универзитета Гумер Исаев.

Египат је кључни учесник свих тих преговарачких процеса. И вероватно египћани у контексту оних преомена које ће се десити у земљи, решили су да поклоне више пажње Палестини. Мени се чини да Египат сада треба да активизира своју дипломатију у том правцу.

Сами Палстинци навероватније су се одлучили на примирје не због доброг живота. За лидера Фатаха Махмуда Абаса фебруарски догађаји у Египту су били директна алузија: ситуација се развија тако да се њему у сваком тренутку може окачити налепница: „прозападни политичар“ и „корумпирани диктатор“. Зато ће вероватно он брзо променио владу оптужену за корупцију и некомпетентност и обећао да ће спровести изборе за председника и парламент. Избог Египта као псредника има своје разлоге: нове власти земље више немају тесне везе са Израелом, значи одговарају и Фатах и Хамас. Тако су стране брзо дошле до споразума: оне ће заједно формирати прелазну владу из редова ванпартијских технократа. Тачније обичним иборачима су показали да је власт јединствена и недељива.

Незадовољан остаје само Израел. Наравно, Израелу је одговарала ситауција када су Палестинци били разједињени: могао је мирно да проширује изградњу на окупираним територијама, истиче Гумер Исаев.

Раскол Палестине, конфликт међу Палестинцима поводом сукобљености Фатаха и хамаса повољан је по Израел. Јер док се Палестинци баве унутрашњих проблемима, Израел нико не дира.

Али и овде постоје нијансе. Сада се у Израелу налазе на власти снаге које нису спремне да се брзо престоје, зато се поново игра на карту борбе против тероризма, сматра експерт.

Удруживање Фатаха и Хамаса поставиће Израел пред питањем: како да се делује даље. За сада се Израел прикрива одбијањем сарадње са том владом, пошто је Хамас означен као терористичка организација и снага непријатељска за Израел.

Такву политику Израел је водио раније, имајући поред себе лојални Египат. Сада је слика другачија: после јесењих избора Египту ништа не смета да призна палестинску владу и не само да укине блокаду Газе, већ и да упути тамо новац и оружје. На крају се појављује опасност од новог великог конфликта у региону. Израел ће морати да гради односе са новим Египтом, да успоставља дијалог са Палестином. САД са своје стране потрудиће се да не допусте нову експлозију у региону. И власти Палестине треба да се престроје. Како би заслужиле признање међународне заједнице оне ће морати саме да признају Израел.

Нерешена остају и кључна питања у односима између Фатаха и Хамаса: ко је главни и како градити односе са Израелом. Ако су се у првом случају појавила саопштења да уз формалну независност контрола над владом ће ипак бити у рукама Хамаса, друга тачка актуалног документа је тактично заобиђена. А ако је то тако, за сада је још рано разматрати било какав сценарио развоја ситауције у региону.