Посебни поглед Андреја Звјагинцева

Руски филмски режисер Андреј Звјагинцев, четири године после успеха свог филма Изгнање, враћа се у Кан. Његов нов филм Јелена организатори 64. Канског фестивала буквално у последњем тренутку додали су у конкурсни програм Посебни поглед.

Таква филмска биографија као што је она коју поседује Андреј Звјагинцев ретка је појава. Човек је са 40 година снимио свој први филм и одмах постао славан: филму Повратак 2003. године аплаудрали су стојећи на Венцијанском фестивалу, он је добио два Златна лава одједном. И то поред чињенице да га је Андреј снимао без било какве озбиљне финансијске подршке, преживљавајући унутрашњу кризу, осећајући сопствену непотребност. Али испоставило се да је Звјагинцев имао оно главно: имао је шта да каже.

И појавио се филм Повратак, филм-легенда, у којем библијска мудрост прониче у само срце гледаоца, пошто израста из трагедије конкретног човека.

Други филм Звјагинцева Изгнање 2007. године дибио је Златну палму за најбољу мушку улогу на Канском фестивалу. Овде је такође јак мотив унутрашње апокалипсе. Муж доводи жену до самоубиства и самим тим осуди себе на вечито изгнање.

Нови филм Андреја Звјагинцева Јелена почео је да добија награде још пре него што је синмљен. Почетком године жири фестивала независног филма Санденс у САД назвао је сценарио филма најбољим на европском континенту. Јелена је такође породична психолошка драма, јунаци су богати људи у годинама. По речима режисера, то је одлучујући корак у страну од Изгнања и Повратка, у страну од реалистичне истине свакодневног живота.

У чему је феномен режисера Звагинцева? На ово питање у интервјуу за Глас Русије познати руски филмски критичар Валериј Кичин оговара овако.

То је, наравно, јединствени режисер. Он није учио на филмским академијама, већ је учио на врло добрим светским филмовима, и ова ерудиција се осећа у његовим филмовима. Он не тежи некаквој посебној оригиналности приповедања, управо зато његови филмови се издвајају из масе других. Нетрадиционалан за савремени филм је и лични однос Звјагинцева према човеку, додаје критичар. Звјагинцев показује карактер тродимензионално. Он не крије тешкоће карактера, истражује ове тешкоће, у основи верује у човека, у његова најбоља својства.

Мислим, закључује Валериј Кичин, да ће филм Јелена на Канском фестивалу одјекнути прилично гласно. Он је добио част да затвори програм Посебни поглед. То је такође знак да фестивал већ сада жели да истакне филм.