Почетна страница > Новости

Људмила Алексејева: имамо шта да славимо

Људмила Алексејева: имамо шта да славимо
13.05.2011. год.

Данас се навршава 35 година Московске Хелсиншке групе – најстарије правобранилачке организације Русије. Она је била формирана 12. маја 1976. године, и од тада је главни задатак групе један те исти – заштита људских права. Људмила Алексејева, која ради од дана оснивања организације, а сада је на њеном челу, у интервјуу за Глас Русије испричала је о основним типовима делатности.

Средина 70-их година. У СССР правобранилачки покрет представља разједињене групе активиста, како су их тада називали „антисовјетчика“. Они су, наравно, постојали полулегално и илегално. О званичној регистарацији и отвореној делатности није могло бити ни говора. По совјетским законима, свака организација требало је да има партијску ћелију. Тачније у њен састав требало је да улази најмање три члана комунистичке партије. Нравно, група правобранилаца није имала такву ћелију, а то значи да је такво удружење било ван закона. Познати физичар Јуриј Орлов ипак је инсистирао на формирању групе коај би пратила поштовање људских права у земљи. О њеној органиазцијио он је говорио на конференцији за штампу у стану академика Сахарова 12. маја 1976. године.

Своје чланове Јруиј Орлов је позвао да разговарају на улицу, зато што су се свима прислушкивали не само телефони, већ и станови. Схватао је да ову групу треба формирати тако да до последњег тренутка власти не знају за њу. Иначе је то претило најозбиљнијим репресијама.

Московска Хелсиншка група скрупулозно је фиксирала конкретне случајеве кршења права и слобода потврђене такозваним Хелсиншким споразумом, који су у августу 1975. године потписали СССР, САД, Канада, као и све земље Западне и Источне Европе, изузев Албаније.

Наравно, чланови Московске Хелсиншке групе нису имали снаге да прорапте све прекршаје на територији тако велике земље као СССР. Тако су се у Украјини, Литванији, Грузији и Јерменији појавиле друштвене организације које су усвојиле као основу циљеве и принципе Московске Хелсиншке групе. Па и уопште правобраниоци су имали много помоћника, говори Људмила Алексејева.

Из најразличитијих места долазили су нам људи који су говорили о кршењу права, ми смо их називали „пешацима“. Они су нам говорили о оним кршењима Хелсиншких споразума за која су знали. Обраћали су нам се верници: баптисти, адвентисти, католици, православни – жалили се на кршење њихове слободе вероисповести. А такође људи из националних покрета. На пример, кримски Татари којима нису дали могућност да се врате на Крим из места прогона, куда су их 1944. године послали по наредби Стаљина. Обраћали су је Јевреји којима су забрањивали да отпутују у Израел, обраћали се Немци које су ометали да оду у Немачку. Обраћали су се и својетски грађани против којих су се о хуманитарне чланове Хелсиншких споразума орешили совјетски руководиоци.

Од тренутка организације група је подвргавана сталним притисцима и гоњњењу, а њену делатност су називали антидруштвеном и непријатељском, штампане материјале клеветом. Први су вршени претереси, праћења, претње. Затим су започела хапшења. Јуриј Орлов је био осуђен на 7 година строгог режима и 5 година прогонства. Москвоска Хелсиншка група била је приморана да прекине свој рад.

Али ипак информације о кршењу људских права су и даље сакупљане и слате њеним партнерима из Хелсиншког споразума. На основу ових материјала средином 80-их западне земље су као јединствени фронт тражиле од СССР да ослободи политичке затворенике. Током 1986-87. било је ослобођено око 3000 људи, осуђених из политичких разлога. Људмила Алексејева до данас сматра овај догађај најважнијим достигнућем правобранилачког покрета Русије.

1989. године Московска хелсиншка група обновила је свој рад. Од 1996. године њен незамењив руководилац остаје Људимила Алексејева. Данас организација има партенре у свим руским регионима, сарађује са свим међународним правобранилачким организацијама и увек су правобраниоци врло критични према власти. Али ми нисмо у опозицији, већ у сталном дијалогу, тврди Људмила Алексејева.

Данас правобраниоци раде и активно и са друштвеним структурама које је формирала држава ради развоја грађанског друштва у Русији. Међу њима се може навести институција представника за људска права РФ и у регионима, Друштвена комора, Савет за људска права при председнику Русије, друштвени савети у државним организацијама и ресорима. Наша света обавеза је да на све могуће начине штитимо људе, говори Људмила Алексејева. И посла ће увек бити довољно, зато што заштита људских права треба да постоји у сваком друштву, чак најдемократичнијем.



  • Извор
  • Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Посланици блока су, како се наводи, изабрали Qwant, који је раније био у власништву Axel Springer-а, како би смањили дигиталну зависност од САД....


Само 38 одсто испитаника верује да Москва представља војну претњу, у поређењу са 52 одсто прошлог септембра, наводи Билд....

Нико од одговорних за напад на школу у Старобељску неће бити помилован, саопштило је руско Министарство спољних послова...


Извештај долази у тренутку све већих америчких ратних трошкова, исцрпљених залиха ракета и неспремности савезника да се укључе....

Џон Ретклиф је, како се наводи, рекао да амерички председник очекује „темељне промене“ од Хаване....



Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Пружите запосленима врхунску исхрану уз Ордера - Топли оброк

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА