Случај Никезић: ствар истичноевропских размера

Чинило би се, случај Николе Никезића, црногорског фудбалера руског клуба Кубањ, кога је, како он тврди, руководство уз помоћ песница јаких момака натерало да пре времена раскине уговор, почело је постепено да се заборавља.

Али не. Руски медији су саставили рејтинг највећих скандала пролећне сезоне у нашој земљи — и црногорски случај се нашао на неопороном 1. месту. Томе је доста допринела и следећа чињеница: раније је комитет Руског фудбалког савеза за етику уклонио из фудбалске делатности отприлике на годину дана два функционера клуба умешана у инцидент. А 10. маја апелациони комитет РФС је ову одлуку одбацио. Тако је од случаја који је мирисао на кривини остао само шум — новчана казна за клуб који ни мало није бедан. Или можда је и то превише за тим чије руководство изјављује да је прича око насиља измишљена и да су сви проблеми са играчем решени? Ево два супротна мишљења, прво од секретара за штампу ФК Кубањ Вјачеслава Иванова.

Сасвим је логично да је апелациони комитет донео такву одлуку. Нису се потврдиле никакве чињенице избијања, и нису могле да се потврде, пошто сам догађај није постојао. И сами смо хтели да се са Никезићем повежемо, било је неколико покушаја да се он позове на разматрање случаја, али сваки пут он је одбијао. Ми настављамо да водимо прилично отворену информациону политику поводом наших веза са страним фудбалерима. Код нас у клубу има много момака из иностранства и сваки од њих може да коментар поводом атмосфере у клубу. А она је најповољнија могућа, то потврђује успешни старт нашег тима у сезони.

Представник синдиката руских фудбалера и тренера Владимир Леонченко који од самог почетка конфликта сарађује са Николом Никезићем, није задовољан одлуком.

Испада да је могуће тако, прекршивши све норме, проћи са казном и наставити рад у фудбалу? Чак на комитету о етици један од руководилац клуба Кубањ један од руководилаца је говорио наводно зашто морамо да тражимо Никезићу нов тим, ссам је могао тиме да се бави или преко агента. За мене то једноставно звучи монструозно! Постоји базични принцип ФИФЕ — то је стабилност радних споразума. Никезић је имао важећи уговор са клубом Кубањ још на годину дана, по свим законима фудбалер није могао да започне преговоре. Каква је прихваћена пракса? Ако клубу не одговара фудбалер, сам клуб је заинтересован да му нађе други посао, да учини све да спориста буде у доброј форми. То је обавеза клуба, и сви то знају, осим менаџера Кубања из неког разлога...

На одлуку апелационог комитета није била постављена тачка ни овог пута. Ових дана Спорт-експрес објавио је шокантни интервју са Никезићевим агентом, Николом Јокишићем. Агент тврди да када се налазио у Београду, пришли су му и љубазно, али убедљиво препоручили да престане да помиње у интервјуу Кубањ. Ево мишљења прес-секретара клуба Вјачеслава Иванова.

То се сасвим уклапа у линију понашања. И даље смо склони томе да је читаву ствар закувао овај агент, тако да нема ничег чудног у његовим апсурдним изјавама. Ту је директни финансијски интерес. Сам агент је увео у заблуду јавност и фудбалера, говорећи му да је он врло тражен у најразличитијим озбиљним клубовима. У ствари фудбалер се нашао поред разбијеног корита. Да се некако рехабилитује пред њим, агент је одиграо ову сцену.

А Владимир Леонченко не искључује могућност притиска.

Мислим да је то могуће. Међународни синдикат фудбалера формираће специјалну радну групу за Источну Европу. То је везано за случај Никезића и за неке проблематичне ситуације у Србији и другим земљама балканског региона. Ситуација није једноставна: корупција и притисак на играче појава је раширена, једноставно многи фудбалери се плаше да о томе говоре. И мислим да многи фудбалери треба да буду захвални Никезићу што је одлучио да подигне питање. То није проблем руских, већ истичноевропских размера.

По неким подацима, Случај Никезић ће бити разматран у Европи, у Арбитражном суду Лозане. А то значи на ову причу су постављене само три тачке.