Руски музеји: модернизација? Не, иновације!

18. маја обележава се Међународни дан музеја – професионални празник који руски музејски радници имају више од других права да сматрају својим. Он је утврђен 1977. године на иницијативу совјетског представништва у Међународном савету музеја и сваке године одржава се под посебном девизом. Предмети ће испричати твоју историју – таква је овогодишња девиза.

Ипак сасвим под другом девизом уочи Дана музеја развила се дискусија представника највећих музеја Москве, Санкт-Петербурга, Великог Новгорода и Томска. Тачније: Музеји Русије између власти и грађана.

Ступајући у дискусију, предсевник Савеза музеја Русије, директор чувеног петербуршког Ермитажа Михаил Пиотровски, критиковао је пројекат Програми осигурања очуваности музејског фонда РФ и развоја музеја, срачуна до 2020. године. По његовом мишљењу, говорити о очуваности фондова уз масовно одсуство складишта фондова једноставно је ружно.

Овај програм смо разматрали на колегијуму Министарства културе и он ништа не ваља, каже Михаил Пиотровски. То је типични продукт онога шт називамо модернизација – када се изнајмљује консултантска фирма, затим ова фирма пише неке пројекте, не знајући уопште шта се у ствари ради и на крају испада програм који треба озбиљно да се дорађује. Модернизација нашим музејима није потребна, и не треба је посебно подвлачити: наши музеји су сасвим савремени и раде на нивоу свих савремених музеја! Иновације су друга ствар: програм треба да буде иновациони. У РФ, наставља Михаил Пиотровски, не само да нема складишта фондова, нема културе складишта фондова. Да, у Ермитажу оно постоји, ми смо га издејствовали невиђеним напором, и оно је између осталог најбоље на свету. Тамо се развија читав систем културе приказивања, пошто су отворени фондови као елемент музејског живота већ иновационе ствари. Сада ће се градити фондови, мада пре 5-6 година нико није чуо ту реч, није хтео, и ја, када сам путовао по земљи, морао сам да користим све своје снаге и углед да наговарам: градите за музеје фондове, то је важније од фарбања фасада.

Своје акценте у дискусији поставила је и директор московске Третјаковске галерије Ирина Лебедева.

У савременом друштву врло је важно да и друштво као такво, и власти, и музејски радници спознају да музеј почиње да врши две пуноправне функције. То је пре свега традиционална и позитивно конзервативна улога очувања, зато што је музеј институција нашег сећања. Истовремено схватамо да базичне форме деловања музеја – чување, научно проучавање, популаризација и приказивање колекције, треба да се споје са новим важним правцима. То су иновациони прилази у реализацији базичних функција – претварање музеја у културне центре. При чему не само власт треба да поклони томе пажњу, већ и бизнис. То треба да постане заједнички задатак.

Власт има два задатка, уверен је Михаил Пиотровски. Један је безбедност грађана и земље, а други очување и предаја културног наслеђа. И треба је натерати да то чини. Зато што у нашем виртуалном свету више нема ничег реалног. Музеји су можда оно једино аутентично што је остало.