ММФ: напад на монопол бледоликих

Оставка Доминика Строс-Кана долила је уље на ватру узавреле полемике: коме поверити фотељу директора ММФ. Ломе се копља не само око личности, мада је и то важно. Решава се кардинално питање: да ли ће Европљани очувати слободну дужност или ће први пут у историји Фонд водити кандидат трећих земаља.

Претендената на фотељу извршног директора има више него довољно. И црта испод списка није подвучена. Буквално само што се чуло име Жан-Клода Тришеа. Појавио се и самостални кандидат као што је министар финансија Турске Мехмет Симсека, који је без сувишне скромности испричао свету о својој необичној квалификацији и искуству. У европској галерији портрета су личности које не треба посебно представљати: Британац Гордон Браун, Францускиња Кристин Легард или Немац Аксел Вебер. Чини се да ће избор бити тежак.

Светске агенције објавиле су обраћање министра финансија Бразила Гида Мантеге лидерима двадесеторице у којем се напомиње: прошла су времена када се све решавало између САД и Европе или у оквиру седморке. Не националност, већ пословна својства треба да буду одлучујући критеријум избора приликом именовања кандидата.

Своје разлоге има и Стари Свет. ЕУ преживљава финансијску кризу, и ко ће боље од европљанина да схвати економске тешкоће које преживљава континент? Ангела Меркел чврсто је убеђена: кандидат треба да буде само европљанин. А после, у средњорочној перспективи, доћи ће време иза кандидата трећих земаља. Распоред снага у савету извршних директора ММФ сада је у корист Запада: из 24 гласа девет имамј преставници ЕУ, четири САД. У складу са финансијским уделом сваког. Питање је само колико је јака већина. Неће ли се Американци полакомити на шансу да смене оријентацију у корист све веће економске снаге Истока или Латинске Америке?

Директор Економског инситута РАН Руслан Гринберг такву варијанту не искључује.

То је врло вероватно. Наступа врло осетљива фаза развоја цивилизације. Економска моћ заиста се реално премешта на Исток. И изгледа да ово премештање захтева измене односа снага у међународним економским организацијама, у УН, где желите. Зато се овде појављује проблем: конфликтни потенцијал. Све ће зависити од мудрости оних који побеђују и губе. А мудрост се састоји у томе да се то учини мирно. У противном никоме неће бити добро. Мени се лично чини да овде треба да постоји лагана промена пропорција. Надам се да се човечанство ипак нечему учи. И знам: двадесеторица има више шансе у достизање компромиса практично у свим светским питањима.

Инсистирајући на променама у ММФ, земље на прелазу имају своје аргументе. Фонд са његовом окошталим рецептима – додатно регулисање, смањење буџетских трошкова, пореског бремена – довео је до очаја многе земље. Не само трећег света: довољно је да погледамо ситуацију Грчкој, Португалији, Ирској која се погоршава. Чак финансијску кризу која се приближава он није могао да предвиди.

Кога ће по мишљењу експерта, бившег министра економије РФ Андреја Нечајева, подржавати Русија: европљане или представнике Истока?

Знате, овде је важна и конкрента личност. Зато што је директор фонда врло утицајна фигура, више политичка него чисто финансијска. Својевремено Строс-Кана нисмо подржали. Зато, милим, одређиваћемо се не на основу тога. Мада из политичких разлога или зато што покушавамо да по могућству подбодемо Запад, сасвим допуштам да ћемо подржати кандидата из треће земље.

У тркама учествују представници из Индије, Мексика и ЈАР, тежећи, по ироничној примедби Руслана Гринберга, да окончају монопол бледоликих. Само за сада не могу да се сложе око јединствене кандидатуре.