Питање века за сада без одговора

Главни догађај минуле недеље несумњиво била је конференција за штампу председника Дмитрија Медведева у иновационом граду Сколково. У њој је учествовало преко 800 руских и страних новинара. За два и по сата шеф државе је одговорио на преко 40 питања. При чему не само да је одговарао, већ је био и модератор дешавања. Ипак питање које највише занима медије, да ли ће се Медведев кандидовати на други мандат, тако је и остао без конкретног одговора.

Коначно сте ми задали ово питање, иронично је приметио Дмитриј Мдеведев. Плашио сам се да ће оно бити прво, а стигло је тек четврто по реду.

Схватате, политички живот није само шоу, уопште није шоу. То је сложена делатност која се потчињава одређеним технологијама, њих треба поштовати. Ми се бавимо тим послом како бисмо постизали своје циљеве.Велики циљеви се састоје у томе да се промени наш живот набоље. Одлуке треба да се доносе управо у том тренутку када су за то сазреле све претпоставке, када ће то имати политички ефекат.

Одсуство директног одговора ипак је било тема за дискусију. Чули смо главно, сматра Еберхард Шнајдер, члан консултативног савета независног центра за европско-руску сарадњу ЕУ-Русија.

Медведев је рекао: он и Путин су истомишљеници. Они се познају 20 година, имају јединствен план стратешког развоја земље. Али то не значи да имају јединствена мишљења по свим питњима, што би било досадно и ненормално. Медведев је ставио до знања да између њега и Путина постоје противречности, мада су оне невелике.

Најважније је, наставља председник Института за националну стратегију Станислав Белковски, то што је председник Русије ставио до знања да он сасвим може да се одлучи на други мандат, само време за ту изјаву још није дошло.

Ако данас бирократија различитих нивоа добије јасан сигнал да се Владимир Путин не враћа у Кремљ, она ће радити на победи Јеинствене Русије на предстојећим изборима за думу дигавши руке. А данас за Јединствену Русију није више тако просто да осигура већину у Думи као раније. Управо зато одговор на главно питање за сада ће се формално држати у тајности.

Ако је одговор на питање о председничким изборима који предстоје за годину дана Медведев оставио отвореним, на друга је одговарао много активније и детаљније. Главне спољнополитичке теме биле су ситуација на Блиском Истоку и у Северној Африци, стварање америчког система ПРО у Европи. Говорећи о ситуацији у Сирији, Дмитриј Медведев је директно рекао да неће подржати резолуцију СБ УН у погледу ове земље, уколико она буде попут либијске.

Резолуције 1970 и 1973 су се испоставиле у суштини погажене оним дејствима која су извршиле неке државе. И без обзира на то што је Русија првобитно подржала једну резолуцију и није уложила вето на другу, каснији развој догађаја је показао да се таквим резолуцијама може манипулисати. То је жалосно, пошто ми поткопавамо углед УН.

Политиколог Алексеј Макаркин истиче да је став председника Русије о дешавањима у Либији и Сирији постао много оштрији.

Друштво не жели конфликт са Западом, али оно би хтело да руска власт заузима чвршћи став. Између осталог поводом арапских догађаја. Медведев је изашао у сусрет и свој став пооштрио.

Ништа мање строгим експерти називају и изјаве Медведева о плановима САД да поставе елементе система ПРО у Европи. У суштини, председник није искључио једнострани излаз Москве из Споразума СТАРТ-3, сматра главни уредник листа Проблеми националне стратегије Аждар Куртов.

Када је реч о националној безбедности, одлука САД да поставе систем ПРО у близини руских граница не може да изазове одобравање руководства земље. Медведев је правилно истакао да је Русија више пута говорила САД и њиховим партнерима у Европи да оне земље против којих је потенцијално усмерен систем ПРО – Северна Кореја и Иран, не поседују такве видове наоружања који мигу да погађају европску територију. И зато Русија праведно разматра размештање америчке ПРО као претњу усмерену против њених интереса.

Страним политиколозима није промакао ни одговор Дмитрија Медведева на недавно осујећен посао између британског Би-Пија и руске компаније Росњефт. Председник је рекао да би споразум био користан за Русију и изразио је жаљење што то није успело због правне колизије. Ипак од неуспеха посла више је изгубила британска компанија, уверен је аналитичар центра за руске и евроазијске програме Британског Краљевског института за међународне односе Џејмс Никси:

Росњефт неће чекати, она ће тражити друге партнере. То је чак вероватно већи проблем за Би-Пи од катастрофе у Мексичком заливу. Зато што је то био део прошлости, а споразум са Росњефт је део будућности Би-Пи.

У целини у руски и западни политиколози задовољни су одговорима Дмитрија Медведева. Посебно на такозвана незгодна питања која су се тицала случаја Михајла Ходорковског, погибије Сергеја Магнитског. Ови одговори још једном су показали да незгодних тема за шефа државе нема, сматра европски политиколог Еберхард Шнајдер.

Ово је била прва конференција за штампу коју је Дмитриј Медведев држао као председник. Она је показала да је он спреман да одговори на сва питања, чак на најнезгоднија.

Завршавајући разговор са медијима, Дмитриј Медведев је признао да су последње године биле озбиљно искушење за земљу: последице светске финансијске кризе, ризик пораста незапослености натерали су на престројавање економију Русије. Али земља је успела да не изгуби нит развоја и да постигне значајне успехе. Председник је такође обећао да ће следећег пута одговорити на она питања на која новинари нису стигли да добију одговоре.