Русија препорађа руску Палестину

Прва етапа рестаурације Новојерусалимског манастира у околини Москве приближава се крају, речено је на округлом столу одржаном на територији обитељи. Организатор конференције која је окупила посленике културе, науке, археологије, архитектуре, као и представници власти и свештенства, иступио је Добротворни фонд за обнову манастира.

Од давнина ова обитељ у Подмосковљу назива се Руска Палестина. И то није случајно. Манастир основао средином 17. века патријарх Никон. У духу тада владајуће идеологије „Москва – трећи Рим“ планирано је да се направи нови религиозни центар читавог православног света. Центар је требало да добије назив Нови Јерусалим и да копира грађевине Свете Земље, а главна црква манастира требало је да личи на цркву Гроба Господњег у Јерусалиму.

Историја је много пута проверила ову обитељ на веру и издржљивост. У 18. веку манастир је скоро потпуно пропао, а у 19. је постао велики центар руске православне духовности не само у Русији, већ и далеко ван њених граница. За време бољшевика обитељ је била затворена и почела је да пропада. Манастир је веома оштећен за време Великог Отаџбинског рата. За време тронедељне немачке окупације 1941. године музеј је био опљачкан. Приликом повлачења фашистичких трупа јединствени ансамбл манастира био је дигнут у ваздух.

Препород светиње започео је 1994. године, после предаја манастирских објеката РПЦ. 2008. године манастир је посетио председник Дмитриј Медведев, био је формиран Добротворни фонд. До данас је скоро у потпуности реконструисани надвратни део обитељи, активно се врши реконструкција манастирске школе. Одређен је и оби радова у главној цркви – Воскресенској. То је била једна од најтежих етапа реконструкције, рекао је Андреј Барканов, начелник Управе за реконструкцију и развој јединствених објеката владе Москве.

Најважнија је концепција обнове цркве. Сада су пројектанти представили материјале пројекта. Они садрже три епохе, на које се може оријентисати приликом обнове цркве – 17, 18. и 19. век. То су они периоди када је црква рестаурирана. Ипак узимајући у обзир то да се у цркв сачувало врло мало фрагмената све ти епохе, одлучили смо да сачувамо све. Зато је основна обавеза пројектаната да направе пројекат тако да он органски спаја све три епохе. То је прилично тежак посао и о ће трајати још неколико месеци.

Осим великих радова на обнови, на територији обитељи данас се врше и археолошка ископавања. На чуђење и радост научника испоставило се да многи елементи декора, који су сматрани неповратно изгубљеним, били су брижљиво сакривени у подрумима многобројних манастирских грађевина, рекао је руководилац сектора за сатроруску културу града Москве из Археолошког института РАН Леонид Бељаев.

Могу се поново монтирати читаве галерије од онога што овде имамо. Чак ћемо поставити питање да се приликом украшавања зграда између украса монитра неколико аутентичних. То је довољно раширена пракса у свету. То је први декор сабора који је био објен после пожара 20-их годна 18. века. Пронашли смо неколико места где су монаси скадиштили ове украсе.

Упоредо са рељефним украсима археолози су ископали у разноврсне црквене предмете и предмете за свакодневну употребу – иконе, крстове, распећа, глинене тањире и шоље, као и монете из разних векова, чак луле за пушење. Раније су монаси пушили дуван, објашњава Леонид Бељаев. У посебном складишту истраживачи су нашли оружје – првенствено секире, стреле, борбене секире, метке. Јер без обзира на своју духовну намену, манастир је такође био тврђава. Сви нађени артефакти се брижљиво истражују и постаће основна експозиција манастира.