Марко Шикуљак: Власеница – универзитетски центар

 Факултет у Власеници требао би да пружи некакву перспективу том крају, рачунају из Владе РС. Млади ће остати у свом граду, долазиће други студенти, развијаће се дрвна индустрија, обрнуће се точак природног замајца.

Мада, прво упада у очи да је од некадашње дрвне индустрије направљена - фабрика за прављење цијеви. Онда исти дан отворен шумарски факултет...

Све то изгледа као и наша просветнo-економска политика. Док "са Врха " говоре како су вода, шума, здрава храна - "наше шансе ", факултети техничких струка зврје полупразни. Ако већ планирамо градити силне електране, извозити дрвне проиводе и храну, не би ли било логично да стимулишемо младе да уписују електротехнички, шумарски, пољопривредни, грађевински и сличне факултете?

Све го менаџер

Наравно да није тако, и млади сањају да постану некакви менаџери преко приватних факултета, или правници и економисти, па да се некако дочепају канцеларије и фотеље. А стимулисање није само стипендија, већ примјером показати да систем функицонише. А никог не можете преварити да је тако.

Ја ћу дијелом бити разувјерен, ако до првих дипломаца из власеничког факултета, у том крају буде покренута јака производња на бази дрвета, нека фабрика намјештаја или слично. Али да ради, а не као соколачка фабрика воде. Јер и на Сокоцу се могао отворити Шумарски факултет, а знамо што није.

Размишљајући о стварима о којим овом приликом гласно ћутим, садашње отварање факултета у Власеници, као и економичност владине церемоније "три у један" пресјецања црвене траке по Власеници, може само да забрине.

Награда Бирчу за оданост

Власеница јесте црвен крај, јесте упориште СНСД, као и уопште регија Бирач. Али није од јуче. Још је 2004. године, у овом граду изабран начелник из ове странке, а Бирач је био крај из ког је и прије долазило доста гласова за СНСД, када странка није била ни близу садашње снаге.

И такво мјесто, које је оданост владајућој странци показало у времену и на мјесту кад је и гдје је било тешко, тек последњих година добија нешто са државног нивоа.

Премда је Џомбић пожурио да каже како је од 2006. у Власеницу уложено 15 милиона марака (а ни то није бог зна каква сума за 5 година) све битније инвестиције, као што је фабрика цијеви и покушај покретања туристичко рекреативног центра Игришта су новијег датума.

Шта је рећи осталима?

Шта онда могу очекивати општине које су тек 2008. схватиле ко је прави чувар Српске, а шта да чине они који нису благословени адекватном промјеном власти? Ни по јада што ће за сваку урађену ставр морати по сто пута чути да је све то урадила Влада, као да је нечија туђа, а не наша; и као да је у питању донација нечијих личних пара, а не буџетских. К'о бива наших.

Него, мора уз све то и да се чека.

Рецимо, земља и пројекат за трећи крак обилазнице око Бијељине спремни годинама, али мора да се појави Сребренка Голић, па да се након 3-4 године каже који документи "недостају ". Остаје само да се изгради, па ћемо мало лакше до Власенице.

До Игришта на скијање, или факултета, свеједно.