Трифковић: Пресуда генералу Младићу је већ донијета

Он тврди да ће Младић бити осуђен за геноцид и злочине против хуманости и да неће изаћи из затвора жив, те да та, "већ написана пресуда", одражава суштинску неравнотежу, пошто занемарује суштину рата у БиХ - тежње Срба да не буду силом присиљени на сецесију - док у исто вријеме ћути о кривици друге двије стране у вези са низом неуставних, незаконитих и илегалних политичких одлука које су проузроковале рат.

Пресуда, наводи Трифковић, неће бити ни фер ни поштена и само ће додатно појачати мит о "апсолутно невиним муслиманима, који немају никакву кривицу, злодјелу Срба и незаинтерсованости Запада"...

Трифковић наводи да, према "поузданим изворима у Београду", Младић никада не би био откривен да није одлучио да се преда у замјену за финансијску помоћ коју ће добити породица.

"Он је стар и болестан човјек и вјероватно неће још дуго. Осим болести бубрега и високог крвног притиска, имао је неколико можданих удара за посљедњих десет година. Прије двије године он је лијечен на једној београдској клиници, под лажним именом, од нонхочкиновог лимфома. Знајући да његова супруга Босиљка и син Дарко живе у сталном сиромаштву од када су власти престале да им исплаћују Младићеву пензију 2005. године, он је одлучио да Влади Србије понуди договор", каже Трифковић.

Он је додао да је коначни споразум износио "далеко мање од десет милиона долара, колико је расписано за његово хватање, али је сасвим довољно да његова супруга и син могу да живе комфорно наредних година".

"Цијена коју Младић мора да плати јесте да издржи, у посљедњим годинама живота, намјештено суђење, гдје је његова кривица за геноцид и злочине против хуманости већ одавно третирана као готова чињеница" - наводи Трифковић на свом сајту.

Да за Младића уопште не вриједи, ни форме ради, претпоставка да је невин док му се не докаже кривица, показује и изјава високог представника у БиХ Валентина Инцка који је Младића описао као ратног злочинца, иако ће суђење почети тек током ове године, каже Трифковић и додаје да Младић није "ни кривац ни светац, већ бивши војник ЈНА те уопште није крив за оно за шта га терете"

"У центру оптужнице против њега је Сребреница, или боље речено мит о Сребреници, геноцид који се никада није догодио. Постмодернистичка вјежба псеудореалности", каже Трифковић, тврдећи да је "познато да су хиљаде муслимана убијене близу Сребренице током рата и да је већина погинула покушавајући да се пробије из `џепа` србских снага у јулу 1995. године.

"Најмање петина је успјела да дође до Тузле, неколико стотина прешло је у Србију, преко Дрине на исток. Непознат број је убијен док су се пробијали, а многе друге (број је и даље ствар спора) заробили су и погубили војници. Тај број је и даље непознат и погрешно интерпретиран. Хашки трибунал никада није изашао са јасним и коначним бројем. Јасно је да се догодио ратни злочин, али број жртава и даље је демографски и форензички недоказан", рекао је он.

Трифковић оцјењује да је Младић "био вјешт тактичар, али не и велики стратег", он је "знао како да добије битке, али окончање рата било је изван његове моћи".

Дугорочна стратегија Хашког трибунала најбоље се види из ријечи Џефрија Робертсона, бившег судије за ратне злочине суда УН за Сијера Леоне, да оптужницу против Младића треба свести на једну тачку - злочин против хуманости због његове командне одговорности као и да Србија треба да "очисти Српску православну цркву, чији су свештеници благословили одреде смрти у Сребреници".

"Ово су изјаве достојне неког правника у Москви око 1937. године. Базирају се на претпоставци апсултне кривице Срба. Хаг, овдје, није средство правног помирења, већ инструмент квази-правне одмазде", каже Трифковић.