„Дижи се, огромна земљо…“

Од 15. до 17. јуна ове године у граду Севастопољу ће се одржати Међународна научна конференција „Дижи се, огромна земљо…“ [1], која је посвећена 70-годишњици почетка Великог отаџбинског рата 1941. – 1945. године. Конференцију организује Севастопољски градски савет, друштвени покрет „Украјина која говори руски“ и друштвена организација младих „Четрдесет пета паралела“, уз подршку Севастопољске градске државне администрације.

У раду конференције ће учествовати познати научници Института за историју Украјине у  Националној Академији Наука Украјине, Украјинског института за успомену на националну прошлост, Института руске историје, Института опште историје, Института источних земаља Руске Академије Наука, Немачког историјског института у Москви, Академије војних наука Русије, политичари, народни посланици Врховне Раде (скупштине – прим.прев.) Украјине, политичари, народни посланици Врховне Раде Украјине и парламента Аутономне Републике Крим, представници научних и друштвених организација, професори и предавачи високих школа Латвије, Белорусије. Молдове, Украјине, Русије, писци, новинари, представници друштава ветерана и омладине.

У години, у којој се слави 70 година од почетка Великог отаџбинског рата 1941-1945. године тај догађај се прихвата као трагичан и истовремено као херојска страница заједничке историје свих народа тадашњег СССР-а. Много је урађено да би се она свестрано проучила, да би се  сачувала света успомена на оне, који су победили фашизам. Међутим, истовремено се у низу земаља запажају покушаји да се нацизам рехабилитује и да се узроци и резултати Другог светског рата тенденциозно испитају. Појам „Велики отаџбински рат“ се замењује представом о „совјетско-немачком рату“, о „источном позоришту ратних дејстава Другог светског рата“, о сукобу „два тоталитарна режима која подједнако мрзе људе“. Тако се суштина Великог отаџбинског рата, најтежег могућег испита који је пао у удео нашим народима, а који сада живе у новим, независним државама, потпуно изврће. Све чешће се тежи да се јединство многонационалног СССР-а у борби против хитлеризма прикаже као „идеолошки мит“. Борба са сопственом прошлошћу, коју смо натерани да сада водимо, садржи цео спектар  представа нових генерација о праведном карактеру и сразмерама Великог отаџбинског рата, као и о планетарно-историјском значају победе над фашизмом.

Ако је у годинама тог рата заштита отаџбине представљала свети дуг, данас је, у име будућности, изузетно важно изборити се за историјску истину о њему.

• Велики Отаџбински рат 1941-1945. године: историјски и геополитички коренови. Научна неодрживост концепције „подједнаке одговорности“ Хитлерове Немачке и СССР-а за почињање Другог светског рата.
• Расветљавање узрока и карактера Великог отаџбинског рата у историографији; тумачења тограта у савременој политичкој пракси.
• Почетни период Великог отаџбинског рата: питања за дискусију, историјске чињенице и њихова интерпретација. Први дани рата у архивским документима. Рад страних обавештајних служби на стварању услова за вођење рата од стране фашистичке Немачке и њених сателита.
• Стварање модела понашања почетком рата: фронт, мобилизација; Црква и рат; патриотизам и колаборационизам; материнство и детињство, уништени ратом.
• Почетак рата у огледалу совјетске штампе из јуна-јула 1941. године и у савременим социолошким истраживањима.
• Историјски часови о почетку Великог отаџбинског рата.

_________________________________

[1] „Дижи се, огромна земљо…“ – патриотска  песма из периода Великог отаџбинског рата, која је прихваћена као химна заштите Отаџбине. Бесмртна песма, како ју је доцније назвао Маршал Совјетског Савеза Георгиј Константинович Жуков. Стихови – песник В.Лебедев-Кумач, композитор – А.Александров. Песма трагично звучи: у њој се не пева о брзој победи, већ о тешкој борби на живот и смрт. Стекла је масовну популарност по фронтовима широм читаве Отаџбине, посебно после октобра 1941, када су фашисти освојили Калугу, Ржев и Калињин, тј. западне делове СССР-а. Песма „Дижи се земљо огромна, дижи у смртни бој!“  - одржавала је висок борбени дух у армији, посебно у тешким биткама за одбрану земље.