Православне светиње Косова. Манастир Високи Дечани.

Одлуком руске владе 2010. године издвојена су два милиона долара за рестаурацију четири споменика архитектуре на Косову, који улазе у списак објеката светске баштине УНЕСКО. То су манастири Грачаница, Пећ, Дечани и црква Богородице Љевишке. За време службеног пута у Србију дописници „Гласа Русије“ отпутовали су у покрајину како би сазнали како данас живе православне светиње и која им је тачно помоћ потребна.

Ако сте допутовали на Косово и Метохију обавезно морате посетити Високе Дечане – ремек-дело византијске уметности и образац манастирског живота у XXI веку. Док је још пре свега две деценије у манастиру био само игуман, данас манастирске братије има неколико десетина монаха. Дечани су удаљени од насељених места, окружени су моћним зидинама и чува их италијански одред КФОР. У многоме захваљујући њему манастир је био спасен за време србског погрома 2004. године. Међутим, обитељ се до наших дана није сачувала само силом оружја, - рекао нам је дечански монах, отац Андреј.

Манастир има јако дугу традицију преживљавања уз помоћ дипломатије. Практично од доласка Турака до данашњег дана уз врло мале прекиде били смо опкољени локалним становништвом, које хоће да науди манастиру.   Некако су се централне власти трудили да га одбране. И то је наша ситуација. Чак у време Турака је тако било. Занимљива ствар: монаси су се бавили одгојем соколова за лов. И онда кад су почели проблеми за манастир, соколови су престали да стижу у Константинопољ.  И онда султан пита, шта се дешава, и слао је делегације. Делегације су долазиле овде, султан је писао из Цариграда документе, којима је штитио права манастира. Тако да имамо у  манастиру 252 фермана.

Захваљујући посебном положају Дечани су увек остајали једно од острва православља у покрајини. Данас у манастиру постоји сопствена иконописна радионица, поново се чује србско средњовековно црквено појање. Међутим, обитељ, у чијем ентеријеру има око 1000 ликова светаца и у којем је већина основних сижеа Новог завета сасвим недавно је уврштена у УНЕСКО списак, - прича отац Андреј.

Овде имамо највећу галерију византијских фресака из прве половине 14. века, које су се сачувале у једној цркви на свету. Манастир је иначе на листи УНЕСКО-вих светских споменика културе  од 2004.  после практично 15 година борбе. Из политичких разлога ми нисмо успели да то урадимо раније.

То што је планирано да део средстава, које је влада РФ упутила фонду УНЕСКО, буде усмерен на рестаурацију Дечанског манастира није нимало случајно. Наравно, Дечани су „најевропскији“ манастир Српске Православне Цркве на Косову – овамо често долазе стране делегације: ево, и отац Андреј је пре него што се срео с нама, водио дуг разговор с високим представницима КФОР. Међутим, ова светиња није рестаурирана од 70-их година прошлог века. У главном манастирском храму се очекује вечерња служба – отац Андреј нас уводи унутра и тихо нас води у обилазак:

Фреске су сликане у периоду од 1335. до 1347. И све су се сачувале. Међутим,    на неколико места они су доста оштећене. Требало би хитно да се нешто уради, али за то нема новца.  Очекујемо од УНЕСКОа помоћ. Мада су Италијани обично покушали да нешто ураде, јер њихов институт за одржавање споменика културе кажу да је најбољи на свету. Они су ту били, урадили су снимак. Сад је направљен пројекат, и тражимо новац.  Једна ствар коју исто тако  треба да урадимо јесте нови модерни систем осветљења.  Постоје неке лампе, али оне развијају врло високу температуру и оштећују  фреске. Овде  један део житија светог Павла из апостолских дела.   Овај део зида је висок  14 метара. Шта је овде проблем?   Малтер се одваја од зида и ствара се  празан простор, у који улази влага, која се зими смрзне. Сваке зиме све горе и горе и креирају се нове пукотине. И то се решава тако што се мора врло пажљиво ињектирати унутра додатни малтер.   То је врло скупо и нешто, што ми апсолутно не можемо да финансирамо, нити да урадимо. То морају доћи стручњаци.    

Сад ће помоћ, између осталог и од Русије, бити дочекана са захвалношћу, - каже отац Андреј, - тим пре што Дечани све до сад нису постали објекат пажње чиновника УНЕСКО:

УНЕСКО је велика организација, она има доста бирократије.   За сад није било пара за наш манастир. Ми можемо да кажемо да смо на УНЕСКО листи -  то је највећа  корист коју смо имали.   Проблем је, што овде, на Косову, доста је срушених и оштећених цркава. Тако за УНЕСКО постоје други приоритети. Међутим, то је до њихових стручњака да одлуче.  Наш епископ Теодосије је са њима у сталној вези. И ја очекујем да они донесу најбољу могућу одлуку у односу на то, шта су приоритети и са стручне стране, а и са духовне стране. Епископ Теодосије има сигурно утицај на то. Тако да се надамо да ће тај новац искористити на најбољи могући начин.   

Шта мислите о могућности да у рестаурацији учествују руски стручњаци?

Па то би било више него добродошло. Само таква  иницијатива би морала да дође из Русије, а била би свакако поздрављена. Свака помоћ је добродошла, посебно од православне браће.
 

Без обзира на релативно мирну ситуацију у покрајини питање безбедности остаје најважније за православне светиње Косова и Метохије. Не сме се заборавити, рецимо, да у општини у којој се налази манастир Дечани, уопште нема Срба. „За нас кључну улогу игра присуство међународних снага, зато што су оне сад једина баријера између нас и оних група Албанаца, који су непријатељски расположени према нама,“ – каже отац Андреј.

У балканским ратовима, укључујући и оне из 90-их година прошлог века – на територији бивше Југославије нису настрадале само православне светиње, већ и католички храмови и муслиманске џамије. Зато је помирење различитих конфесија још једно питање од насушне важности за покрејину. Да ли се данас предузимају кораци на зближавању?

Ми мислимо да је то од врло великог значаја због тога што бисмо тиме показали, како треба да се  опходи према онима, који су друге вере.   2006. године наша црква чак је организовала међурелигијску конференцију у Пећкој Патријаршији, где су учествовали сви представници битнијих на Косову религијских заједница. Проблем је, међутим, што је тај састанак био успешан сви кажу, али се  тим састанком   завршила била каква званична сарадња.   Покушаћемо да наставимо ту сарадњу . Са друге стране, нисмо наилазили  на позитивне одговоре. Међутим, чини ми се да је сад време сазрело, пошто ми познајемо лично муслиманско  вођство  и католичког бискупа, они су отворени за дијалог.   Тако да та идеја постоји.  

Мислим да су православни Срби, који живе на Косову, мањина и  остаће мањина. Врло нас је мало  у односу на албанско становништво, како год да буде политичко решење на крају. Морамо да са том већинском албанском заједницом покушамо да имамо  добре односе. И на крају крајева то су Јеванђељске речи,   Господ Исус је рекао  „Колико до вас стоји, имајте мир са свима људима“.

Али, да ли мир желе политички лидери Косова? На ово питање се вероватно може одговорити тек након разговора с њима. Негодовање изазива једна прилично позната чињеница, на коју је ипак умесно подсетити. Пошта Косова је 2009. године издала марку на којој је манастир Високи Дечани, који је србски краљ подигао у XIV веку, назван исконским косовским наслеђем, без било каквог помена српске културе, историје и вере...