Свећа за сећање

21. јуна, тачно у 22 сата по московском времену у целој Русији и ван њених граница почела је акција „Свећа за сећање“ посвећена 70. годишњици напада фашистичке Немачке на Совјетски Савез. У сећање на оне који су погинули бранећи земљу и њене становнике милиони Руса ће упалити свеће на прозорима својих кућа, на мемориалима погинулих, на братским гробовима

Постоји нешто дирљиво у паљењу свећа за покој душе, посебно кад то чине људи који никад нису ни видели своје баке и деке, који су погинули у страшним годинама Другог светског рата. И сад већ унуци деце рата поново гледају фотографије пожутеле од времена, поново читају писма с фронта и настављају да траже места на којима су погинули сахрањени. Са захвалношћу се сећамо свих оних који су погинули за време Другог светског рата, каже житељка насеља Шаховскаја, директор рејонског историјско-етнографског музеја Татјана Јајцова:

Увек учествујем у овој акцији. Моја породица с мамине стране, и с татине стране – сви су у 20. веку учествовали у Великом отаџбинском рату. Неки су били на фронту, неки су радили у позадини. Бакин брат Николај Маслов је погинуо на фронту, негде код Ржева. Ни дан-данас не знамо где је сахрањен. А рођак мог деде Николај Јајцов је погинуо неколико месеци пред крај рата. Дуго нисмо знали каква је његова судбина. А у породици се из генерације у генерацију ува сећање на њега, чувају се писма његовог друга. Он је писао Николајевој жени да је видео како је рањен у главу у фебруару 1945. године на реци Висли. Захваљујући овом кратком опису недавно смо успели да пронађемо болничку књигу у којој постоји забелешка: Јајцов, умро је 12. фебруара 1945. године. И наша свећа ће бити упаљења у знак сећања на њега.

Свећа за сећање биће упаљена и у кући Људмиле Морозове. Њен деда Фјодор Морозов је као добровољац отишао на фронт и погинуо је смрћу храбрих. И данас ће сва његова деца, унуци и праунуци, расејани не само по Русији, већ и по целом свету, упалити свећу у знак сећања на њега.

Гореће свећа и у дому Татјане Соловјове:

У свакој породици постоји своја прича везана за Други светски рат. Мој деда Петар Левков је био везиста кијевске илегале. Стрељан је неколико дана пре ослобођења Кијева. Мој отац Николај Левков је после матурског бала отишао ујутру да се сретне с друговима и сазнао је да је почео рат. И чак не стигавши да се опрости од родбине отишао је на фронт. Мог стрица рат је затекао у Јакутији. И 22. јуна му је био рођендан. И на дан кад је постао пунолетан отишао је у војни комитет. Увек се сећамо тог дана и откако се појавила акција, палимо свећу у знак сећања.

У Москви ће општенародна „Свећа за сећање“ бити упаљена у Јелоховској саборној цркви, од које ће се упалити на десетине хиљада свећа учесника меморијалне акције по целој Русији. Затим ће „Општенародна свећа за сећање“ свечано бити донета на Поклону гору у Москви где ће бити постављена у Сали сећања и туге Централног музеја Великог отаџбинског рата. Гигантска „Свећа за сећање“ дугачка метар и по биће упаљена у Саратову код Вечитог огња на Соколовској гори. Тамо ће ветерани Другог светског рата и чланови јединица, које су се бавиле трагањем за остацима погинулих јунака, од упаљених свећа направити цифру 1941. У Свердловској области „Позадинска ватра“ биће упаљена од искре велике пећи, која ће бити допремљена у Јекатеринбург, престоницу Урала у специјалној капсули направљеној од муниције из ратних дана.