Бич и медењак. Мишљења експерата

Безбедност у Црноморском региону, будућност флоте Русије на Криму, ПРО, регулисање придњестровског конфликта, енергетска и економска безбедност Украјине. Ово је непотпун списак проблема, који брину председника Виктора Јануковича. И као што се испоставило, он врло активно тражи путеве решавања. Али упркос логици, из неког разлога не са Русијом, већ са НАТО-ом.

У руке новинара руског листа Комерсант доспео је документ – План акција на сарадњи у оквиру комисије НАТО-Украјина за 2011. годину. То је затворена преписка, из које се види да председник Јанукович у најбољим традицијама закулисне политике упорно тражи зближавање са алијансом. И упорности украјинског лидера могао би да позавиди његов претходник – Виктор Јушченко. Али са Јушченком, са његовим неприхватањем Русије, тежњом да се зближи за Западом и са упорном идејом да ступи у НАТО све је већ јасно. Друга је ствар Јанукович. Он је дошао на власт захваљујући подршци источних и јужних региона Украјине – где бирачи симпатизирају Русију. О НАТО-у не желе ни да чују. И да је Јанукович и поменуо такво зближавање не би видео председничку фотељу. Ипак одмах после избора Јанукович је прогласио за стратешки циљ спољне политике земље ступање у ЕУ. И своју прву страну посету извршио је управо у Брисел. Већ се активно преговара са ЕУ о формирању зоне слободне трговине. При томе званични Кијев се куне на верност принципима добросуседских односа са Русијом. Истина, ове речи никаквим озбиљним дејствима нису поткрепљене. Пројекти економске сарадње имају чисто декларативни карактер. И бујица проруског расположења и неизмерна љубав испољавају се само онда када наступи дан Д – време да се плате дугови за руски гас или да се размотре тарифе за његов транзит у ЕУ. Укратко, када пара нема, а хтело би лепо да се живи. Као у вицу: Дошао муж кући на дан кад се дели плата, а жена као и увек нема шта да обуче: Шта да се ради?

За сада се стиче утисак да власти у Кијеву желе да седе на две столице. Ево шта говори московски политиколог из Карнеги центра Андреј Рјабов.

Кијев је достигао одређене границе зближавања са Москвом. Даље се дотичу коренити интереси водећих украјинских индустријско-финансијских група. Зато он чини покушај дистанцирања од Москве, стварања контрабаланса. И очигледно ово зближавање са НАТО-ом потврђује моју претпоставку. Питање се састоји у томе што Украјиан осећа врло озбиљне финансијске тешкоће. И у тражењи финансијских средстава покушава сада активно да ради са Западом. Спољна политика Виктора Јануковича почиње све више да подсећа на политику његовог далеког претходника Леонида Кучме са бескрајиним колебањиам између Москве, са једне стране, и Брисела и Вашингтона са друге.

Још један битан аспект је тај што ванблоковски статус Украјине нико није укинуо. Објављивање материјала о делатности Комисије НАТО-Украјина изазвало је велики одјек код украјинских и руских политичара и експерата. Неки политиколози су почели да говоре о курсу одустајања од ванблоковског принципа. Како да не, када је само у току једне године планирано 64 заједничких манифестација Украјине и НАТО-а. Реакција Москве је пре мирна. Наравно, када Брисел разматра проблеме безбедности у Црном мору и будућност руске Црноморске флоте без учешћа Русије, то у најмању руку није коректно. Ипак не може се ступати у НАТО само тако, али и пропустити такву могућност је штета.

Ипак, у уторак је Виктор Јанукович иступио пред парламентарцима Парламентарне скупштине СЕ. Истакао је да је Украјини пошло за руком да повећа квалитет односа са Русијом и да их подигне на нови ниво. Председник Украјине уверен је да ће свеопшта стратешка сарадња са Русијом користити Европи, читавом свету – она не може да буде усмерена против било кога. Он је уверио да Украјина остаје ванблоковска земља и да не планира да се придружи НАТО-у. Изгледа да пара за гас опет нема.