Црква Василија Блаженог: историја и митови

Свету Литургију у Покровској цркви на Црвеном тргу у Москви у уторак ујутру је служио Патријарх Московски и целе Русије Кирил у част значајног датума – 450-годишњице овог храма. И у Русији и у свету овај храм је познатији као црква Василија Блаженог, један од архитектонских симбола руске престонице, објекат Светске баштине УНЕСКО. Четири и по столећа његове живописне куполе и зидови „гледају“ свет посматрајући смену епоха, велике победе и велике драме руског народа. И данашњи значајан датум се обележава кад је у Русији проглашен дан жалости због погинулих у несрећи моторног брода на Волги. Окупљени су указали част сећању на њих.

Пре 450 година, 12. јула храм је био освећен, о томе говори натпис испод куполе: „На дан апостола Петра и Павла освећена је Покровска црква“. Његова судбина је толико занимљива да је одлучено да се на јесен, у октобру, одржи међународна научна конференција „Покровска црква у историји Русије“. „Њена изградња је трајала шест година, од 1555. до 1561. године,“ рекла је у интервјуу за „Глас Русије“ Љубов Успенска, главни научни сарадник музеја, који већ ево скоро сто година ради у Покровској цркви.

У 16. веку храм је имао два назива: први је храм Покрова на рову код Фроловске капије, - каже стручњак. – Мало ко зна да у 16. веку није било Црвеног трга, он је био трговачки и називао се „Пожар“. Спаска капија Кремаљских зидина су до 70-их година 17. века била Фроловска, а дуж Кремаљских зидина је ишао ров.

Постоји мит о томе да је руски цар Иван IV, који је у народу прозван Грозни, био запањен велелепношћу подигнутог храма и да је наредио да се ископају очи његовим творцима – Барми и Поснику „како не би могли да понове такву лепоту“… Или: како се с Лобног места, узвишице преко пута храма, која је подигнута ради кажњавања побуњеника, откотрљала глава дрског вође сељачког устанка из 17. века – Степана Разина…

С моје тачке гледишта, - тврди Љубов Успенска, најзанимљивија је прича о томе да је Покровска црква јединствено дело, да друго такво не постоји на свету. Зато што је на једном темељу истовремено подигнуто девет засебних цркава. Кад људи данас гледају цркву, на пример, с екрана телевизора, чини им се да је то једно огромно здање и кад уђу у њега треба да доспеју у јединствену просторију. Међутим, кад заиста уђу у њега, то се не дешава, зато што на једном темељу, понављам, стоји девет цркава спојених унутра јединственим сводовима.

И још једна уобичајена легенда: Покровска црква је наводно била саграђена као „небески Јерусалим“, због чега се поред ње и налази Лобно место (место лобање) – Голгота. „А у овој легенди постоји и део истине,“ слаже се научни радник музеја Љубов Успенска.

Данас је Покровска црква један од најпопуларнијих и најпосећенијих музеја у Москви.

Осим рестаурације, која је Покровској цркви вратила историјски облик, у храму су почевши од 1990. године обновљена богослужења. Она се овде врше само два пута годишње: на дан сећања на Василија Блаженог и на празник Покрова Богородице. Девет иконостаса, на којима се налази 400 икона из 16-19. века налази се у храму. Његови зидови су осликани уљаним сликама и фрескама. И у њему је увек прохладно, чак и за време исцрпљујуће жеге, захваљујући мајсторјству великих руских неимара Барме и Посника, које, наравно, цар није ослепио, већсу у Русији саградили још много храмова.