Зона евра: кризни самит сам у кризи
Без гарантованог резултата канцелар Ангела Меркел на кризни самит 17 држава зоне евра неће доћи. Ова изјава је дата крајем протекле недеље. Касније изјава шефа кабинета није била тако радикална. До четвртка има времена да се проради заједничко решење, објавила је она у свом недељном интервјуу за програм АРД. И радни план канцелара, како се испоставило, већ је направљен узимајући у обзир њено учешће на форуму. Треба, по њеним речима, дати сигнал стабилности, финансијским тржиштима пре свега.
Отписати влади 40 до 50 одсто дуга позив је представника фракције СДПГ у бундестагу за буџетску политику Карстен Шнајдер. Неизбежним такав корак сматра и шеф експертског савета за проучавање општеекономског развоја Волфганг Франц. Фердинанд Фихтнер, шеф одељења коњуктуре Немачког инситута за економска истраживања још је директнији: Грчка је банкротирала и без конверзије дугова неће моћи.
Против наведених персона иступа не мање сложан хор опонената. Председник федералне банке Немачке Јенс Вајдман је категорички против тога да се Грчкој опрости макар и цент. Време је да се прекине бескрајна подела кредита, понавља угледни шеф Инситута за финансијска истраживања Ханс-Вернер Зин. Уље на ватру долива председник Европске Централне банке Жан-Клод Трише. Финансијска помоћ Грчкој, која подразумева други пакет од 120 милијарди евра, треба да буде осигурана од стране држава зоне евра. Иначе чак у случају делимичног банкротства земље Европска Централна банка ће престати да прима грчке дужничке обвезнице као осигурање. Што ће коначо сломити окосницу банкарског система земље.
Много ће на самиту зависити од става земаља, економских локомотива, пре свега Немачке. У интервјуу за АРД канцелар је скоро текстуално поновила мисао коју је раније изрекао њен претходних Хелмут Шмит: у кризи бораве поједине земље.
Радимо на томе да евро остане стабилна валута. Не преживљава он као валута кризу. Имамо дужничку кризу појединих чланова зоне евра. Имамо велике разлике у погледу конкурентске моћи, моћи појединих земаља, њихове способности да заузму водеће позиције у економији. И то треба поправити, побољшавајући конкурентност и смањивши дужничко бреме. Ево два задатка, а у осталом ми, Немци, имамо потребу за евром.
А какав је став Берлина – да помаже Грчкој? Да, сматра канцелар, несумњиво. У таквом обиму да коначно постигне успех. Програм реформи, усвојен у Атини, треба да одигра улогу стабилизатора. Као и помоћ приватних структура на добровољној основи. Како то треба да изгледа остало је у задњем плану. Реструктуризација, пролонгирање или смањење каматних стопи? Меркел је само напоменула да банке и осигуравајуће компаније треба да буду саме заинтересоване за опоравак грчке економије. Што се тиче опраштања дела дугова, канцелар је само поновила претходни став: реструктуризација може само да опусти дужнике, умањивши њихове напоре за излазак из кризе.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Посланици блока су, како се наводи, изабрали Qwant, који је раније био у власништву Axel Springer-а, како би смањили дигиталну зависност од САД....
Само 38 одсто испитаника верује да Москва представља војну претњу, у поређењу са 52 одсто прошлог септембра, наводи Билд....
Нико од одговорних за напад на школу у Старобељску неће бити помилован, саопштило је руско Министарство спољних послова...
Извештај долази у тренутку све већих америчких ратних трошкова, исцрпљених залиха ракета и неспремности савезника да се укључе....
Џон Ретклиф је, како се наводи, рекао да амерички председник очекује „темељне промене“ од Хаване....
Остале новости из рубрике »















