Хашки трибунал је суђење Србима

Хапшење Горана Хаџића, последњег од србских лидера за којима је трагао Хашки трибунал, изазвало је противречне коментаре. За једне тај догађај је још једна завршена тачка у делатности Хашког трибунала, за друге још једно ругање здравом разуму. Ево мишљења Јелене Гускове, руководиоца центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН.

Горан Хаџић, да кажемо искрено, био је врло незначајна фигура у свим догађајима на Балкану с почетка 90-их година. Република Србска Крајина је била проглашена 1991. године, зато што Срби у Хрватској нису хтели да се одвајају од Југославије заједно са Хрватском. Они су покушали да формирају своју републику, своје органе власти. И Горан Хаџић као политичар у тим процесима није учествовао. Он се прочуо касније, тим поводом што се Београд и конкретно Милошевић посвађао са председником Српске Крајине Миланом Бабићем. Милошевићу се није допало то што 1992. године Милан Бабић није хтео да прихвати мировни план Венса Овена. Конфликт међу њима је отишао тако далеко да је Милошевић преузео у своје руке управу и искористио свој утицај: у фебруару 1992. године Скупштина Републике Српске Крајине је изразила неповерење Милану Бабићу и председник републике Српске Крајине, опет под утицајем Београда, постао је Горан Хаџић. Он је био председник врло кратко, до краја 1993. године. И све што је било после, никако се није односило на њега.

Али у очима међународне заједнице Хаџић делује као важна политичка фигура. У крајњој линији тако га често представљају новинари.

То значи да они нису компетентни. Горан Хаџић је ситна фигура. Али ја још једном понављам: у оптужници ће му приписати било шта – и војна дејства, и руковођење, и колективну одговорност. Претпоставка невиности у Хашком трибуналу практично не постоји. Хаџића су одавно осудили и априори га очекује сурова казна.

Поставља се питање: зашто је тада Хашки трибунал тако жарко тражио његово изручење? Није било доста председника Србије Милошевића, председника Српске Крајине Бабића и Мартића, недавно ухапшеног генерала Младића?

Хашком трибуналу је он потребан искључиво као последњи од руководилаца Срба на територији бивше Југославије. Између осталог, нико од муслиманских, албанских, хрватских политичких лидера није позван на одговорност у Хашком трибуналу. Одавно смо дошли до закључка и говоримо о томе врло често да је хашки трибунал политички орган пред којим је унапред био постављен циљ да докаже кривицу управо Срба. То са своје стране пружа основу да се оправдају деловања НАТО-а на Балкану, тачније гађања србских положаја 1994. и 1995. и, наравно, агресија 1999. године.

Али можда ће се Србија приближити сада ступању у ЕУ, као што су обећали сви који су тражили хапшење Младића и Хаџића?

По нашем мишљењу, то ни у ком случају неће приближити Србију ЕУ, убеђена је Јелена Гускова. То је пре свега везано за то што Србија није још испунила све услове који ће јој бити постављени ускоро. То је независност Косова и Метохије, то је пружање посебних права Албанцима и муслиманима на југу Србије, са каснијим одвајањем тих региона од Србије. Затим, наравно, поставиће се питање Војводине, друге аутономне покрајине у саставу Србије, где више нема мађарске већине или већине неких других народности. Али Запад је обећао Србији да ће је раставити на мале парчиће ако настави да буде тврдоглава. А Србија се инатила до недавно, зато се овај план и даље реализује. И Србија ће још врло дуго чекати ступање у ЕУ или бар озбиљне преговоре о томе.