Европски излаз из ћорсокака

Инвестициони план Маршала за Грчку – тако је назван план за спас Грчке који лидери ЕУ покушавају да усагласе у Бриселу. Ипак експерти нису тако оптимистични: гласне формулације не дају главно – политичку вољу за кардинална решења.

Помоћ приватних кредитора, селективно банкротство, издвајање скоро 120 милијарди евра помоћи уз актуални дуг од 350 милијарди евра, смањење стопе за издвјене кредите и увећање рока исплате. То су само неке од тачака плана за спас грчке економије, који ће можда прихватити у Бриселу. Друго је питање то што све ово тешко да ће да помогне, сматра директор одељења за стратешку анализу компаније ФБК Игор Николајев.

Када је већ пропуштено време, најбоље је сада признати очигледне ствари, тачније банкротство. Проблем је у томе што је на реду још неколико земаља, ланац од 5-6 земаља. Банкротство и даље искључење из зоне евра било би снажно оружје да се сачувају друге земље. Зато шт многи желе да их реструктуришу, али не избацују из зоне евра.

И мада би строги сценарио могао да буде први корак у решавању проблема читаве зоне евра, политичари још једном неће приметити очиглене економске реалије, констатује Игор Николајев.

Политика овде превладава над економијом. Ради очувања јединства зоне евра они се ни за шта неће одлучити на банкротство. Зато што је то, како сматрају лидери Немачке и Француске, политичка претња. Али то је превише песимистичка оцена. Какав ће бити крај? Ако се још једном ради политичке сврсисходности ЕУ не одлучи на економски апсолутно неопходне, али непопуларне кораке, све једно у ближој будућности то ће морати да се уради са много већим, већ политичким, трошковима.

Заједнички европски пројекат са јединственим валутним простором замишљен је пре свега као политички. Ипак за решавање економских задатака то се испоставило мало, жали професор економије римског Универзитета Луис Чезаре Поци:

Ако се ја као држава мешам у економију са крајње строгом политиком смањења дефицита и не мешам се при томе у државне системе регулисања у мојој Италији, а исто се може рећи о Шпанији, Француској, Португалији и Грчкој, нисам у стању да објасним јавности шта треба да се чини и зашто се све то дешава. На крају они који имају могућност и финансијске ресурсе, одлазе из земље. То се десило у Ирској, у Грчкој, већ се дешава у Италији. Тачније држави су потребни не само финансијски ресурси, већ и ресурси компетентности.

За сада политичарима не преостаје ништа друго него да наставе да буду суздржани оптимисти. Између осталог министар иностраних послова Француске Ален Жипе изјавио је данас да смо налазили решења за претходне кризе, наћи ћемо и за ову.