Економске битке са обе стране океана

ЕУ и САД и даље држе  тржишта у великој напетости. У Вашингтону демократи и републиканци нису ускладили план смањења државних трошкова. Без обзира на све  напоре председника Обаме и  неколико дана, преосталих до дефолта, политичари и даље бране своје ставове. У Бриселу ванредни самит шефова држава и влада земаља ЕУ одобрио је  други програм спаса Грчке, назвавши га инвестиционим планом Маршала.

Експерти оцењују резултате ванредног бриселског самита више него уздржавно. Заједничко мишлење о његовим резултатима – громке изјаве и полумере уместо реалних акција. Ефекат ће бити довољан само за једно тромесечје, - изјавио је у интервјуу Гласу Русије шеф аналитичког оделења Штедне банке Николај Кашчејев.

Не бих то назвао планом Маршала. Када се пажљиво погледа, главна идеја новог решења је враћање дугова од стране Грчке, мада одгођено за дужи период, уз мање камате. Међутим, нисам  видео да је основни задатак повећање конкурентности периферије Европе. То су кризне, тактичке ствари, ту није реч о стратегији. Ако се буде морало бавити проблемима Италије и Шпаније – помињем их, јер су то велике економије, са великим обимом дуга – према проценама неких експерата, од Немачке ће моћи да се тражи финансијска интервенција, која би износила  трећину бруто-домаћег производа те земље. Дакле, за данас  је та мера контрадикторна.

109 милијарди евра помоћи Грчкој само преко ЕУ. Смањење камата по кредитима на 3,5 одсто, повећање рока исплата у вези са државним  обвезницама на 15 година и њихова делимична продаја с дисконтом  на 20 одсто. При томе ће још  око 30 милијарди готовог новца доспети преко приватних финансијских института -  одлука,  на којој је инсистирала Немачка. Према резултатима самита је шеф Европске централне банке Жан Клод Трише  изјавио да су такве мере јединствене и изузетне. Управо због тога што је ситуација у Грчкој сасвим посебна. Грчки премијер Георгиос Папандреу је изјавио о будућим позитивним променама.

Данас имамо програм и  пакет решења који ће омогућити Грчкој да почне избалансирани излазак из кризе дугова. То ће олакшати тешки терет земље могућношћу стварања радних места.

Међутим, експерти су уверени да би најбољи излаз за Грчку био потпуни дефолт и напуштање зоне евра.  У овом случају ће процес обнављања бити веома тежак, али земља може да брже крене путем развоја. То ће спасти читаву проблематичну периферију ЕУ, - сматра директор Департмана стратешке анализе компаније ФБК Игор Николајев.

Време је изгубљено. Грчку заиста ништа неће спасти. Када је тако, најбоље је признати оно што је очигледно – дефолт. Проблем је у томе, што је на реду још неколико земаља. То је један од разлога, зашто нису предузели крајње мере, боје се такве реакције.

Према резултатима самита је био одобрен део мера, које ће омогућити да се заштити – према мишлењу учесника – еврозона од ширења кризе. Између осталог, до 2012. године пореска законодавства земаља ЕУ ће бити макмсимално зближена. Биће такође повећана еластичност европског фонда финансијске стабилизације према проблематичним Португалији и Ирској. Међутим, експерти су већ назвали те акције шутирањем празне лименке.

Скоро истим садржајним процесом се бавио протекле недеље и Вашингтон. Барак Обама је подржао предлоге, али остали учесници преговора остају на својим положајима. Дакле, опасност дефолта САД је све ближа, међутим, решења нису нађена. Одлучујуће гласање о лимиту државног дуга је заказано за 2. август. Без обзира на уздржане оптимистичке прогнозе, да ће тај излаз бити нађен, - тржишта скоро сваки дан хвата грозница. Међутим, експерти истичу да је допринос еврозоне  заједничкој  нестабилности неизмерно већи него допринос САД.