Брејвик хтио да се упозна са "крсташем" Караџићем

 Београдски социолог Жарко Требјешанин оцјењује да је ријеч о великој патологији и да свако његово довођење у везу са Србима и Србијом за србски народ може да буде само контрапродуктивно, а психолог Зоран Миливојевић да то може да штети угледу Срба.

Лист да је Брејвик ријешио да покрене револуцију у Европи против глобализма, мултикултурализма и ислама разочаран учешћем Норвешке у НАТО бомбардовању Србије 1999. године, те да је хтио да протјера муслимане из Европе и успостави нови поредак.

Називајући га највећим масовним убицом у историји Европе, лист наводи да је Брејвиком манифест пун екстремних десничарских порука, а Србија и ратови које је водила заузимају значајно мјесто.

"Политика" преноси да је Брејвик писао како је мрзио муслимане и да је желио да упозна Радована Караџића, за којег наводи да ће "због напора да ослободи Србију од ислама увијек бити сматран и запамћен као частан крсташки ратник и европски херој".

Он каже да је кренуо у акцију када се норвешка влада умијешала у НАТО напад током рата за Косово 1999. године, циљајући, како је навео у манифесту "нашу српску браћу која су хтјела да истјерају ислам депортујући албанске муслимане натраг у Албанију".

Брејвик, који себе назива витезом темплара највишег реда, наводи у том манифесту да је Србима одузето право да зауставе ислам на својој земљи.

"Блиц" преноси свједочење србског љекара Хитне помоћи у Ослу Београђанина Саше Недељковића, који је збрињавао рањене у масакру на острву Утоја, који каже да је било језиво гледати унакажене младе људе, а да су му се дјевојке извињавале што вриште иако су биле смртно рањене.

"Вечерње новости" доносе наслов "Лудило ратника за хришћанство" и наводе да за манифест који носи назив "2083: Европска декларација независности" још није потврђено да ли је његов аутор заиста Брејвик.