Физичка активност против деменције

Већина научника који проучавају однос физичке активности и деменције ослањају се на извјештаје које дају сами испитаници, мада ти извјештаји нису увијек поуздани.

Лаура Мидлтон, из Научно-истраживачког института Санибрук и Униврезитета Ватерло у Канади, каже да се људи једноставно не сјећају што су све радили. Уз то, неке врсте вјежби наводе чешће него друге.

"Извјештаји испитаника добри су када је ријеч о трчању, вожњи бициклом или тенису, али вјежбе нижег интензитета, попут ходања или обављања дневних кућанских послова не помињу често, а такве би активности такође могле бити ефикасне када се ради о ризику од когнитивних проблема" - каже Мидлтонова.

Како би "заобишла" тај проблем, она мјери физичку активност користећи двоструко обиљежену воду, која садржи изотопне варијанте водика и кисика.

Актери у петогодишњем истраживању пили су мале количине те воде, а каснијим мјерењем нивоа изотопа у њиховој мокраћи могла се израчунати њихова потрошња енергије.

"Установили смо да постоји снажна веза између утрошене енергије и ризика од когнитивних испада, с тим да је тај ризик код оних са вишим нивоом утрошене енергије био 90 одсто нижи током периода у ком смо пратили испитанике у односу на оне чији је ниво утрошене енергије био низак," каже др. Мидлтон.

Лаура Мидлтон и њене колеге описале су резултате свог истраживања у онлајн публикацији коју објављује Америчко љекарско удружење.

У истој публикацији, изашао је још један чланак о истраживању које су провели научници у Француској, проучавајући повезаност између физичке активности и деменције на великој групи жена са факторима ризика за срчане болести, као што су гојазност и дијабетес.

У том истраживању, жене које су свакодневно пола сата ходале убрзаним темпом имале су мањи ризик од когнитивних поремећаја - преноси "Глас Америке".

У коментарима на ово истраживање др. Ерик Ларсон каже да истраживања пружају додатне доказе да физичка активност може смањити ризик од когнитивних проблема.

"Људима није познато да тјелесна вјежба чини наш мозак здравијим. Али, како свако ново истраживање детаљније анализира ову повезаност на одређеним групама или користи различите методе мјерења - научна основа за такву повезаност постаје све увјерљивија" - додаје он.

Ларсон наводи да би се, са прикупљањем све већег броја доказа, истраживања сад требала усмјерити на најбоље начине да се људи подстакну да буду активни, нарочито у каснијим годинама живота.