Санкције ЕУ против Сирије бесмислене

Могућа страна војна инвервенција на страни опозиције неће доприносити демократизацији Сирије. Такво мишљење изразио је председник комитета Савета Федерације за међународне псолове Михаил Маргелов, коменатришући намеру низа земаља Запада да прогурају кроз СБ УН резолуцију са осудом владе Сирије за гушење иступања опозиције. Пароле слободе и равноправности на Блиском Истоку често прикривају друге планове и циљеве, појаснио је он. Још се не зна какав ће бити коначни политички распоред снага у Египту после „арапског пролећа“.

У том контекству председник међународног комитета Савета Федерације обратио је пажњу на то које снаге чине сиријску опозицију. По неким подацима, то није чисто световна опозиција, мада она наступа под паролама демократизације режима, подвукао је Маргелов, који се састајао са представнцима разних политичких снага Сирије које су посетиле Москвукрајем јуна.

Између осталог, неки стручњаци на Блиском Истоку сматрају да су покушаји ЕУ да путем санкција принуде владу Асада на активнији дијалог са опозицијом бесмислени и да се предузимају само зато да се бар некако означи политичко присуство ЕУ у том региону. Пред нашим микрофоном је уредник московског бироа ТВ канала Ал-Алам Абедала Иса, који лично познаје председника Асада и неке представнике опозиције.

Председник Сирије више пута је изјављивао да је спреман на дијалог и да ће преговарати са опозицијом. И заиста, био је низ састанака, између осталог у Дамаску. Али тренутно народ је већ на улицама, немогуће је зауставити га. Ни опозиција, ни званичне сиријске власти не могу да контролишу гомилу. Земља сада живи у хаосу, у ситуацији раскола унутар друштва, унутар армије. И санкције ЕУ никако не могу да утичу на став председника Сирије и његовог окружења, зато што док народ и власт не почну да слушају глас разума, никакав нормални дијалог се не предвиђа. А народ више нема поверења ни према власти, ни према опозицији.

Потребно је чудо да се реши сиријско питање. Путем насиља то се не може постићи: што се више крви буде пролило, то ће мање бити шанси за грађанско помирење. А политичка решења у таквим хаосу су у принципу немогућа. Потребна је солидарност арапских и западних земаља које су у контакту са Сиријом, пре свега Русије, како би се нашло неко компромисно решење и земља се не би поделила и кренула по либијском или ирачком сценарију.