Мигранти тресу Рим

Италију су захватили бунтови илегалаца. Избеглице из земаља северне Африке блокирају путеве, пале аутомобиле и боре се са полицијом. Експерти подлваче да се Европа суочила са озбиљним хуманитарним проблемом.

Центар нереда постао је лучки град Бари у области Апулија. Тамо су на демонстрације изашле стотине имиграната, узнемирене тиме што им тобоже преспоро дају документа за боравак. У немирима је учествовало скоро читаво становништво центра за избелгице. Гомила је парализовала саобраћај на окружном путу, затим је блокирала железничку станицу. Мигранти су палили поклопце, контејнере, бацали каменице и петарде на полицајце и чак узели као таоце две жене. У сукобима је пострадало преко 30 чувара реда и 15 демонстраната. Нешто касније немири су започели и у граду Кротони, у Калабрији. Резултат су били блокраини путеви, спаљени аутомобили, тешко рањени полицајци.

Талас нелегалне миграције запљуснуо је Италију крајем фебруара. Углавном су то становници северноафричких земаља – Туниса, Алжира и Либије. С почетком апраског пролећа, народних устанака у тим државама, и војне операције у Либији, талас избеглица заљпуснуо је италијанско острво Лампедуза. Како би се растеретио препуњени камп за мигранте, власти су пребациле избеглице у центре у Бари и Кротони. Данас су кампови препуни, криминална ситуација у градовима је нагло погоршана, сукоби са полицијом и локалним становницима су уобичајена појава. Рим је више пута молио ЕУ за помоћ. Не дочакваши одговор, Италија је почела да даје документа за боравак свима од реда. То је већ изазвало незадовољство судеда, између осталог Француске, где су кренули нови „европљани“ у трагању за послом.

Последњи догађаји у Италији су још један потез у укупној слици глобалног европског проблема. Аналитичари истичу да Брисел данас жање плодове своје превелике толеранције у области имиграционе политике. А већина земаља ЕУ још више је искомпликовала себи живот учешћем у војној операцији у Либији. Свест о опасности је полако појављује и ускоро ће ЕУ почети да пооштрава контролу миграционог законодавства, сматра руководилац одељења за европску безбедност Института за Европу РАН Дмитриј Данилов.

Ако је прво било речи о 25-30 хиљада, после почетка револуције у Тинису била је изречена сума од милион људи. Реч је о озбиљном хуманитарном проблему. Нравно, да се овде појављује проблем унутрашње политике за сваку земљу чланицу ЕУ. Еворпа није спремна да изађе на крај са таквим приливом избеглица.

Треба истаћи да онима који се спасавају од арапског пролећа првобитно није било планирано пружање боравка у ЕУ. Било је речи о томе да ће избеглице само сачекати да прође криза на европској тариторији. Зато логично изгледа овакво решење проблема: пружити могућност дипломатама а не војницима да постигну стабилизацију ситуације у северноафричким земљама и да помогну мигрантима да се врате у домовину.