Сећање на Николаја Петрова

Трећег августа у Москви у 69. години живота преминуо је истакнути руски пијаниста, професор Московског конзерваторијума Николај Петров.

Славу је Николај Петров стекао рано: још као студент Московског конзерваторијума он је освојио две престижне међународне награде у САД и Белгији. Ове победе су му отвориле пут на светске сцене. Блистави виртуоз је постао љубимац публике, непрекидно је окупљао пуне сале, а после концерата слушаоци су га буквално засипали цвећем.

Николаја Петрова ценили су не само као пијанисту, музичког извођача. Он је био велики ауторитет у руском друштву, сматрао се једним од најсмелијих, најчаснијих и најпаметнијих представника интелигенције. Тако је сасвим недавно заједно са руским посленицима културе Николај Петров потписао отворено писмо руководству Русије, у којем је сурово критикована реформа образовања ресорног министарства. По његовом мишљењу, она једноставно убија руске уметничке универзитете, који су увек били на гласу због доброг степена стручне припремљености дипломаца.

Врло га је бринула ситуација око музичких конкурса у читавом свету. Пијаниста је осуђивао протекционизам, којим се често руководе чланови жирија приликом доношења одлука. Затим прави таленти не наилазе увек на потренбу оцену и подршку. Музички талентована омладина увек је била предмет посебне бриге Николаја Петрова. Он је био професор на Московском конзерваторијуму, држао је радионице у разним земљама. Ради популаризације младих талената чак је направио добротворни фонд и годишње организовао на једном од најпрестижнијих места руске престонице – у Оружарници Московског Кремља, фестивал на који је позивао мало познате, али врло талентоване извођаче.

Нешто пре тешке болести која га је погодила у мају на гостовањима у Монску, у интервјуу за Глас Русије музичар је формулисао своју главну мисао на следећи начин:

Постоји идеја која је блиска, сигран сам, сваком од нас. То је смена генерација. Идеја фестивала је у томе да младе, мало познате извођаче препозна публика и да им помогне да заузму достојно место. Ове извођаче налазим сам: и на конкурсима где сам у жирију, и на радионицама које држим у разним земљама. Наравно, не желим да кажем да су наступи на том фестивалу одскочна даска на Олимп, али некаква помоћ младима јесту.

Сам маестро Петров је волео да наступа са руским диригентима Генадијем Рождественским, Валеријем Гергијевом. Николај Петров је одлично изводио не само дела класика – Листа, Брамса, Бетовена, Рахмањинова, Прокофјева. Он је одлично свирао савремену музику и џез. Музички критичари су писали: То је извођач са својим лицем, са доследним и јасним мишљењем. Замишљен, концентрисан, у стању да оваплоти сопствене замисли са мајсторством достојним дивљења.

Музичар је исправно сматрао да је уметност врло поуздан ослонац за човека, ма чиме да се у животу бавио.