ЧЕКАЈУЋИ ФРАНКЕНШТАЈНА

Шта се догада приликом генетског инжењеринга и како су научници већ изгубили контролу над неким трансгенима. Где они иду и како це се појавити? Ако за десетак година на глави почне да вам расте трава, а из ушију памук - немојте се чудити!

 

 

Приредила: Ивона Живковић

 

Нова "мистериозна" болест која се појавила 2002. године у САД названа је "моргелони". Карактеришу је необицне сензације оболелих који имају утисак да им под кожом нешто гмиже, осецају свраб и пецкање, а од видљивих манифестација су ту лезије на кожи из којих штрчи необицна нит, која није налик ни природној ни вештачкој длаци нити влакну.

 

Неки лекари су предочили да би у питању могао да буде неки паразит, али ниједан антипаразитски третман није помогао. Тако је званична медицина заузела став да је болест и даље "мистерија", док су психолози пронашли да је у питању вероватно нова верзија познатог синдрома "делузивна паразитоза". Влакна у која се излуцује из кожних лезија су се ипак показала као права и идентификована су као целулоза (која се по природи не може стварати у људском телу).

 

 

О овој болести најтиражнији медији избегавају да пишу, док научних истраживања која би нешто ближе објаснила нема. Посебно је занимљиво што ниједан наушни ауторитет не доводи у везу ову болест са конзумирањем генетски модификоване хране посебно БТ памука. Или истраживања постоје, али нису доступна јавности.

 

 

 

Да ли је тешко научницима да одреде у ком смеру ће трагати уколко желе да испитају ову "мистериозну" болест схватићете ако малу удете у суштину онога што се назива генетски инжењеринг и какве су већ видљиве последице сејања и коришћења оваквог семена.

 

Да поменемо укратко како се данашња сатанистичка наука поиграва са протеинима, за које је познато да могу настати само у природи.

 

Процес генетског инжењеринга има неколико фаза.

 

1. Најпре се изолује један ген тако што се продужетак ДНК (који се жели негде пренети) упетља са адекватним промотером. Добијени ген се назива трансген и ово везивање се може извести веома прецизно.

 

2. Промотер је секвенца ДНК која регулише активност гена тако што одређује где, када и у ком степену ће трансген бити изражен у новом генетски обрађеном организму или биљци. Од трансгена се очекује да обави главни задатак, а то је да "провали" шифру за производњу протеина. Ову шифру зна само Бог (Креатор). То има за последицу покретање биохемијске реакције у биљци или организму.

 

3. Даље, ново парче гена се убацује у хромозоме генетски немодификоване биљке, обично у култивисаним ћелијама (матичним ћелијама) или у семенски заметак. Убацивање овог трансгена не може бити тако прецизно и речником биоинжењера делује као "операција на срцу ашовом и лопатом". Два најчешце примењена метода за ову операцију се називају "агробактеријум" и "генски плотун".

 

Агробактеријум представља скуп бактерија који је у биоинжењерингу назван "природни инжењер гена". То је инфективна колонија бактерија која природно преноси свој ДНК на биљку свог домаћина. У ГМ варијанти бактеријум је модификован тако сада носи у себи преобликован ген који се тако убацује у ћелије домаћина и сједињује са његовим ДНК. Ова техника је у научним круговима често критикована због постојања случајева да овако модификоване бактерије заврше у окружењу због чега даље настаје неконтролисано загађивање околине. И то се управо догодило на великим земљаним површинама у Индији, како ћемо касније видети.

 

"Генски плотун" је процес којим се микрочестице злата или волфрама обложе трансгенима и испале се у мету - ћелију или ткиво које се жели модифоковати. Једна или више копија трансгена се тако сједини са хромозомом из циљаних целија.

 

 

Само мали проценат третираних ћелија су трансгени успешно инкорпорирани у ДНК. Научници у намери да идентификују ћелије које су трансгени опет на исти начин изоловањем продужетка ДНК каче маркер гене. Гени отпорни на антиобиотике или хербициде су маркери који одговарају намени. Након њиховог убацивања генетски инжењери додају антибиотике и хербициде којима побију све ћелије изузев оних са отпорним маркером, који је везан за трансгене. Овако тарнсформисане целије расту даље по цитавој ГМ биљци.

 

Убачени гени у семену биљака или животињама којима се хранимо су често од бактерија, вируса и других врста који по природи не треба да буду ту.

 

 

С обзиром да је човек по природи веома прецизно програмиран на ћелијском новоу шта може да уноси као храну, а шта не, у случају модификовања неких протеина у храни настаје збрка која може имати фаталне последице.

 

Јер све што се унесе у организам изазива веома сложене биохемијске реакције, па нешто што би организам по природи одбацио као непотребно или непознато, може да се грешком (маскирањем) угради у биохемијски процес. Теоријски то значи да може да вам уместо косе израсте трава.

 

Али, ова фантастична теорија је заправо већ стварност. Америчка компанија "Неxиа Биотецхнологиес" је већ генетски укрстила овцу (и касније краву) са пауком. Тако из млека овце (односно краве ) добијају паукову мрежу.

 

 

Нити паукове мреже су далеко чвршце од челика, а неупоредиво лакше. Овако добијено ткање названо је биочелик (биостеел) и данас се вец нуди на тржишту и као веома лак панцир за полицајце.

Жица и завртњи од биочелика.

 

Друга опасност је загаживање земљишта бактеријама које ту никако по природи не би смеле да се нажу. Не треба заборавити да су животиње створене да иду и дубре земљиште. Баш као и птице, које многе биљке и опрашују. Ћиме такве животиње ђубре када у себе унесу модификоване гене и у цревима им се створе бактерије које својим токсинима земљиште уништавају?

 

А главни циљ генетског инжењеринга управо и јесте намера да у биљке уграде природне бактеријске токсине који ће се тако обрачунавати са штеточинама. Већина таквих токсина произведених у генетски ображеним биљкама су бациллицус тхурингиенсис (БТ) токсини. Они се везују за места у дигестивном систему циљаног инсекта наносећи му штету која је за њега фатална.

 

Али овако обликоване биљке могу да производе и пахуље лецтина, који су показали токсичност и за сисаре и инсекте који нису били мета за убијање. Токсини ГЕ биљака су тако почели да делују ван контроле. У једном извештају америчке Федералне Агенције за храну и лекове (ФДА) се каже: "Кукуруз и кромпир направљени да произведу токсине и убијају инсекте су сада класификовани од стране ЕПА (Агенције за заштиту околине) као пестициди, пре него поврће", (ТОXИН-ПРОДУЦЕРС, документ 57).

 

 

 

Како ће све то деловати у дугом периоду на људе научници су јавно упозорили да није могуће предвидети.

 

Британска Медицинска асоцијација је упозорила и да ГЕ биљке могу убрзати еволуцију микроба отпорних на антибиотике. Према овом упозорењу они могу развити отпорност тако јаку да антибиотик у људским цревима могу деградирати за 30 минута.

 

"Генетски инжењеринг може пренети нове и неидентификоване протеине једне хране у другу подстичући тако алергијске реакције. Милиони Американаца који су осетљиви на алергене неће имати наћин да их идентификују и заштите се од такве хране" (из једног од извештаја ФДА).

 

Подсетимо да анафилактицки шок може бити смртоносан. О стварању канцера није потребно ни говорити.

 

Доказано је да се ДНК не разлаже брзо у цревима. Трансгени и антибиотици маркери отпора могу се зато раширити ка бактеријама у цревима. Утврђено је када се вирални ДНК храном унесе у миша, велики фрагменти могу проћи у крвоток и у бела крвна зрнца, у ћелије слезине и јетре и повезати се са мишевим ДНК. Вирални ДНК је инфективнији него читав вирус. На пример, читав хумани полиома вирус убризган у зечеве нема ефекта, док убризгавање огољеног виралног ДНК резултира потпуном инфекцијом.

 

"Сервис за надзор природног земјишта" (Wеб соил сурвеy) упозорава да ослободени трансгени имају потенцијал да се умножавају и рекомбинују мимо контроле. Једном ослобођени у природи, ови загађујући гени не могу бити опозвани. Недавни извештај журнала "Натуре" наводи да трансгени имају могућност да се одметну у околину 30 пута већу него сопствени гени биљке. Исти механизам који омогућава вектору који носи страни ген да се убаци у геном домаћина може га покренути да искочи ван и поново ускочи на друго место или да инфицира друге ћелије.

 

Већ је документовано ширење трансгена и маркер гена на дивље сроднике преко унакрсног опрашивања, чиме се ствара тзв. суперсеме. Нажалост, неки од најпроблематичнијих семена, као дивље житарице су блиски сродници житарицама које се користе у исхрани.

 

 

 

 

БТ памук је најпопуларнији ГМ варијетет. БТ ген је изолован и пребачен из бактеријума бацилуса тхуригиенсис у амерички памук, а овај је потом укрштен са индијским памуком како би се ген увео у природне варијетете (читај - како би загадио прородне варијетете). Он је одмах засејан на близу 728.000 хектара још 1997. Пробна поља са БТ засадом су показала да БТ варијетет даје 25-75 посто више памука од природног. Такоде БТ памук захтева само два прскања хемијским пестицидима за разлику од осам колико је потребно природном. Само Индија користи половину својих пестицида за прскање памука како би се борила против округластих црва. Зато су са одушевљењем посејали "ђавољи" БТ памук на огромном броју парцела.

 

Ефекти су већ катастрофални. У три године БТ памук је смањио популацију бактерија Ацтиномyцетес за 17 посто. Актиномицете су виталне за разлагање целулозе и стварање хумуса. Друге корисне бактерије су смањене за 14 процената. Укупна микробска биомаса је смањена 8,9 процената. Витални земљишни ензими који омогућавају биљкама да користе нутријенте из земље су такође драстично смањени.

 

Ацид Пхоспхатасе (киселина фосфатаза) која омогућава уношење фосфата је смањена за 26,6 посто. Ензими нитрогеназе који помажу везивање нитрогена смањени су за 22,6 посто. При овом односу, у десет година сађења БТ памука, или било ког другог ГМ усева са БТ генима у себи, може водити тоталном уништавању организама у земљишту, остављајући мртво земљиште неспособно да произведе храну.

 

У једном од најновијих извештаја ИСААА (Међународне агенције за пољопривредне набавке) наводи се да постоји 7,6 милиона хектара БТ памука у Индији. То значи 7,6 милиона хектара земљишта које одумире.

 

Четири хиљаде сељака годишње изврши самоубиство због уништене земље.

 

 

Највећи произвођач БТ памука и ГМ хране је компанија Монсанто у власништву старе јеврејске породице која је била један од главних дилера робова у САД, у 18. веку. Највеће инвестиције у пољопривреди су за Запада отишле у Индију управо због могућности да се јефтино сеју ГМ варијетети, а онда пласирају на европско тржиште.

 

Памук се од пре неколико година све више користи и у исхрани. Монсанто нуди тако памуково уље које се приликом пржења не апсорбује као друга биљна уља. Памучни линтер(кратко отпадно влакно) се користи као зубна паста, сладолед (ушеђерена пена) и дресинг за салату.

 

По неким проценама у САД већ 70 одсто све прерађене хране садржи генетске модификације које никада до тада нису коришћене у исхрани.

 

 

 

 

 

 

Генетски модификовани организми које људи једу и неорганска влакна која се тако уносе званично још нико није повезао са неким новим "мистериозним" болестима.

 

Да ли је након свега што сте прочитали тешко посумњати у такву везу? Према доктору Мајку Стејгману:"Генетски инжењеринг као технологија фантазије већ је узрочник многих епидемијски болести - документовано је, али не публиковано" (Стагман, М. (ГМО Дисеасе Епидемицс: Бт-цоттон Фибер Дисеасе).

 

Wхитлеy Стриебер у свом чланку "Кожне болести се могу повезати са ГМ храном", објављеном 2007. каже се да је код оних који пате од "моргелона" пронађена супстанца која се користи комерцијално у производњи генетски модификованих биљака".

 

У магазину "Неw Сциентист" описан је и случај човека који је годинама проналазио сићушна плавичаста, црвена и црна влакна који су му ницала из лезија на кожи. "Она су достизала дужину и неколико милиметара. Под кожом неке су се увијале у цик-цак путањи".

 

Фармаколог Ренди Вајмур истражио је сва влакна из таквих лезија која су му послали и открио је да "влакна од различитих људи изгледају потпуно налик једно на друго, али не наликују ни на једно влакно познато у природи".

 

Влакна из лезија је истраживао и један форензицки тим из полиције и утврдио да она дефинитивно не потичу из влакана у одећи, простиркама (теписима) или постељини. Уопште нису имали идеју шта би то могло да буде.

 

Раман спектроскопија узорака влакана оболелих од "моргелона" показала је да су "хексагоналне структуре нађене у таквим лезијама органофосфорног једињења и (или) ацетати. Органофосфорна једињења се користе у пестицидима, хербицидима и фунгицидима као и многе друге ствари и оне се веома често и широко налазе у остацима хране коју једемо.

 

Ацетат је хемијско име за со или естер ацетатне (сирцетне) киселине која се користи у организму за производњу холестерола у јетри. Неке ГМ биљке су генетски модификоване да би производиле органофосфатна једињења као део ткива биљке.

 

Раман спектроскопија је идентификовала и протеин кератин у овим лезијама заједно са другим нормалним протеинима. Кератин су протеини који могу бити у облику влакна или течности у људском телу и "кератинизоване" ћелије стварају површину на кожи и главни су део слоја на кожи где расте коса и нокти. Неке ГМ биљке су направљене да производе кератин, док су друге биљке направљене да производе сулфур (који је главни састојак у производњи кератина у телу животиња).

 

Неке биљке су модификоване да производе колагене (који је сличан кератину), а иначе је преовлађујуци протеин у људском организму. Тако се може десити да је у питању и кератин из неке ГМ биљке, који је неприродан за људски организам.

 

Истраживач Ахмед Килани је, наводно, успео да разложи два влакнаста узорка оболелих од "моргелона" и извуче њихов ДНК. Нашао је да он припада гљивицама.

 

Биохемицар Виталиј Цитовски је открио да се у овим влакнима налази супстанца названа "агробактеријум", која се као што смо видели, користи у процесу генетског инжењеринга као "возило" за преношење страног гена у циљану биљку ли организам.

 

 

Најзад, треба имати у виду и неспорну чињеницу да се ова "мистериозна" болест појављује највише тамо где је се конзумира храна са највећим процентом ГМ варијетета и који износи и до 75 посто, а то је највише у САД и Канади. Непостојање прецизних стандарда за безбедност у коришћењу ГМ хране омогућава овим генетски обрађеним варијететима да се нађу у исхрани, а да није апсолутно утврђено да су безбедни по здравље посебно приликом дугорочне конзумације.

 

 

На жалост, по стандардима које примењује ФДА - ГМ храна је у "суштински" једнака природној, па се под тим мерилима сматра безбедном за исхрану. О томе како америцки ФДА штити интересе крупног капитала и корпоративног бизниса , а не обичних грађана који представљају само заморчиђе, већ смо у више наврата писали.

 

Стога у САД тренутно важи капиталистицко правило: УМУКНИ И ЈЕДИ!

 

Профит је на првом месту! Подсетимо само да су се некада, пре него што је откривено штетно дејство X-зрака, рентген апарати масовно користили у САД за депилацију у козметицким салонима. Данас вам то делује сумануто, јер данас знате шта је X-зрачење. Сутра када схватите шта је ГМ храна, можда ћете већ бити Франкенштајн.

 

 

У Србији се о овоме још не говори у тој мери да би се озбиљно алармирала јавност. Људи верују када купују храну која је у легалној продаји, да су заштицени тиме што се на храни налази одређена декларација произвођача и одобрење за употребу надлежних институција.

 

На жалост, многи састојци у храни која се данас налази у бројним хипермаркетима су генетски модификовани и генетски обрадени и представљају озбиљну опасност по здравље. Што је најгоре, нико не може да каже дугорочно како ће се све то манифестовати.

 

Данас влада Србије дозвољава, не само увоз ГМ семена и његово засејавање (што сељаци због зараде раде кришом), већ је дозволила и да се униште и последње количине неких врста аутохтоног семена (а што је морала најстрожим законима да сачува). Питање је само времена када ће се и у Србији појавити "мистериозне" болести.