Лица руске историје: Кнез Владимир Први

Пре свега, кнез Владимир се прославио тиме што је крстио Русију, тачније управо по његовом указу многи људи су примили хришћанство. Летописац пише да су, чувши о жељи кнеза Владимира да прими нову веру, суседни народи послали изасланике да привле кнеза својој вери. И Владимир је пажњиво саслушао све. Први су дошли изасланици волошких Бугара, који су тада већ примили муслиманску веру. Али закон, који забрањује да се пије вино, није се допао кнезу. Владимир је изјавио да је вино весеље за Русе, не можемо без њега. Изасланици католика су такође претрпели неуспех, пошто, по речима Владимира, наши очеви нису примали веру од папе. Хебреје је кнез питао каква је то вера ако им није помогла да сачувају сопствену земљу. И коначно, Владимиру је дошао изасланик из Византије од православних хришћана. Његова прича о стварању света, рају, греху, потопу, Страшном суду потресла је Владимира. И он је решио да прими православље. Решио је, али није журио да решење оствари. Отприлике у то време, 988. године, Владимир се упутио у војни поход на град Херсон, и освојио га. Посла је изасланика византијским царевима Василију и Константину, тражећи да му дају за жену њихову сестру, принцезу Ану, претећи да ако га одбију, заузеће на јуриш Константинопољ, исто као што је заузео Херсон. Византијци су одговорили кнезу да ће му дати сестру само ако он прими хришћанство. Владимир је пристао. Византијска принцеза Ана стигла је у Херсон у пратњи православних свештеника. Владимир је у том тренутку био болестан: имао је упалу очију и ништа није видео. Принцеза му је рекла: крсти се, и оздравићеш. И то је сломило последње сумње кнеза. Заиста, у тренутку кршетења кнез је прогледао. Кнез Владимир је волео да живи весело и отоврене душе. Његови пиреви су постали легендарни. Летопис говори да је имао 800 наложница, не рачунајући законите жене. Али људске слабости нису поквариле, како се каже, кнежев имиџ. Његовом појавом процевтала је Кијевска Русија. Могуће да га управо зато летопис назива великим. У његову част царица Јекатерина Друга 1782. године утврдила је орден Св. Владимира. Народ га је прозвао Црвеним Сунцем, а црква Светим – кнез Владимир у Русији је уврштен у светитеље Православне Цркве.