Евро-2012. као излазак из кризе мултикултурализма

Недавно је један фудбалски хулиган у разговору са репортерима изјавио да је сада овај фудбал окосница за удруживање националиста.

Истина, последњих година свашта смо видели и чули. Расистичке узвике навијача Јувентуса на рачун италијанског Африканца Марија Балетелија. Нереде навијача јерусалимског Бејтара који је под њиховим притиском одбо да потписује уговоре са фудбалерима арапског порекла. Могао је да се види и банер Срећан јубилеј, дедице! на рођендан Адолфа Хитлера.

Пошто је фудбал пројекција политике, много потенцијално опасних парова можемо издвојити и на нивоу европских репрезентација: Турска-Јерменија, Грчка-Македонија, Хрватска-Србија. Мада се место за националистичке испаде нашло на сасвим безазленим мечевима попут Француска-Бугарска, када се словенима није допало мноштво тамнопутих играча у земљи супарника.

Не би било исправно мислити да су изливи ксенофобије симптом последње деценије, говори Генадиј Орлов, спортски коментатор који од 70-их ради на Олимпијадама и међународним фудбалским такмичењима.

Сећам се, на Олимпијади у Монтреалу, 1976. године, украјински националисти су тврдили да се репрезентација СССР држи управо на њима. При томе у списак главних фудбалера олимпијске репрезентације украјинске националности, они су из неког разлога ставили грузијска презимена. Са друге стране, можемо се сетити како су после конфликта око Фолклендских острва мирно играле фудбал репрезентације Енглеске и Аргентине. Да, ситауција је била врло оштра, али Аргентинци и Енглези састали су се на улици пре и после меча, нису се тукли једни са другима.

То је нормално да свака земља хоће да се испољи, и природно је што фудбал изазива талас националног поноса, али треба деловати цивилизовано, убеђен је Генадиј Орлов.

Што се тиче националиста, смешно је о томе говорити, посебно на нивоу клуба. Рецимо, московски Спартак има за најбољег играча тамнопутог Бразлица Велитона. У многим европским тимовима тамнопути спортисти су на водећим позцијама. Данас ни за кога није питање чињеница да када репрезентација Турске игра са Немачком, пола стадиона чине Турци који су се асимиловали у Немачкој. Или када код нас игра репрезентација Азарбеџана, међу навијачима је читава Азарбејџанска колонија која се одомаћила у Русији. Шта ту има лоше? А међу учесницима разних навијачки група увек ће се наћи хулигани са чијом агресијом се треба борити.

Несумњиво, криза мултикултурализма ће дати одличну основу за хулигане. Зато није случајно то што многе друштвене организације рачунају на наредни шампионат Старог света: Евро-2012. може да реши део етничких проблема који се појављују у Европи, изјавио је недавно Колин Кинг, представник британске организације Мартин Шоу Кинг Траст, која се бави питањима равноправности у фудбалу.

Нажалсот, и са земљама домаћинима предстојећег првенства није све глатко. Рецимо, низ мечева ће протећи у украјинском Лавову, где су на Дан Победе, 9. маја, националисти одсекли меморијале војника ослободилаца и скидали са људи георгијевске ленте, које симболишу потшовање палима за слободу од фашистичких освајача. Лавов се истакао и наступима русофобског друштвеног посленика Ирине Фарион, која је управо позвала да се у затворе смести пет милиона Украјинаа дегенерата, који не говоре украјински. Велики национализам лавовљана може да омете Евро-2012. писали су листови.

Свуда и увек можемо да се плашимо сличних испада, истиче Генадиј Орлов. Мислим да ако Русија дође на првенство, пољски навијачи могу да узвикују паротив Руса, зато што се таква расположења потпирују у њиховим новинама. Али то ће бити 5%, уверен сам да су остали навијачи – цивилизовани људи, па и организатори Евро-2012. ће уложити све напоре да безбедност буде осигурана на највишем нивоу. Између осталог, апсолутне гаранције у савременом свету нико не може да да.