Новој Русији су потребни инжењери

У центар реформи у образовању треба ставити професора, а у школима поставити акценат на проучавање природних наука. По мишљењу стручњака, ова два правца треба да постану основа за усавршавање образовања у модерној Русији.

60-их година протеклог века многи матуранти су сањали о томе да постану физичари, а не лиричари. У првих десет престижних професија осим романтичних „космонаут“ или „пилот“ улазили су физичари, инжењери, конструктори. Омиљени јунак филмова ових година је био младић с футролом за цртеже или девојка, која надахуто ради на цртећем прибору у конструкторском бироу. Међутим, почевши од 80-их година вектор интересовања матураната се преместио у област друштвених наука. И у први план су избиле професије новинара, економисте, правника. Ове струке још увек остају најпривлачније за оне који се уписују на факултете.И школе се усмеравају на школовање друштвених профила. Међутим, Русији данас недостају инжењери. Задатак реформисања школског образовања, сматра председник Сверуског педагошког сабрања Валентина Иванова, састоји се у томе да се оно приближи захтевима послодавца.

Проблем се данас састоји у томе да се омладина усмери према природно-научном циклусу. Тим пре што говоримо о иновационом развоју. А иновације су пре свега у техници, у машинама, у индустријализацији, у новом облику наших фабрика. У томе је будућност, и то је изазов, који економија данас поставља пред школу.

У одговору на овај изазов треба да помогне прелазак на нове стандарде образовања, уверени су стручњаци. А то су и модерна школска опрема и библиотечки фондови, и приступ образовним ресурсима. Нове захтеве треба поставити и пред факултете. Као прво, они треба да одговарају међународним стандардима, а као друго, треба да узимају у обзир реалије данашњице, истиче директор Института за развој образовања Више економске школе Ирина Абанкина. По њеном мишљењу, нацрт Федералног закона о образовању у Русији, који је предат на разматрање, испуњава ове захтеве. Документ акумулира све иницијативе, које се тичу сфере образовања. И у њему се највећа пажња посвећује педагозима, јер од њих зависи да ли ће се у Русији појавити нови Корољови, Тупољеви или Иљушини. Разуме се, и наставници и предавачи на факултетима треба да добију достојну плату и пензију. Притом се предлаже да се за основу плате узму показатељи квалитета рада, његов резултат, каже Ирина Абанкина.

У тачки чланка, који регулише гаранције нивоа личног дохотка каже се да плаћамо квалитет и интензитет рада. Сва звања и награде се рачунају. Међутим, постоји повезаност између плаћања, резултата и квалитета. Ово је директно везано за реформу у области образовања, у којој је квалитет узет као темељ и у којем образовне организације раде у циљу достизања овог квалитета.

Социјална оријентисаност и одазив на потребе економије, који су узети као темељ нацрта закона „О образовању“ јесу два кита, на која ће се ослањати образовне реформе у Русији.