Европска економија: нема одакле да се чека спас
Америчка банка Морган Стенли погоршала је прогнозу светског раста унутрашњег бруто производа: 2011. године он ће пасти са 4,2% до 3,9%, а убудуће са 4,5% до 3,8%. Банка констатује да су САД и Европа превише близу рецесији.
За то се криве такође политички пропусти и неадекватна реакција Старог Света на кризу сувереног дуга.
На економску нестабилност већ је реаговала тиха лука, Швајцарска: економија пати од јачања франка. Последње је резултат акција инвеститора, који су почели активно да улажу у злато, јапански јен и франак. Сада су власти решиле да издвоје 740 милиона евра за подршку компанија везаних за извоз и туризам. Паралелно ЦБ намерава да увећа обим франака који се нуде на тржиштима.
У међувремену главни проблем зоне евра се пребацује у Немачку, чија економија је замрла. Многи ексепрти су изјавили да то није просто застој: ситуација се погоршава стално. Фактички то ставља крст на улогу Немачке као локомотиве која извлачи слабе карике зоне евра.
Немци који су сматрали да су се фактички жртвовали одуставши од марке, нису лоше профитирали од увођења евра, констатује старији аналитичар инвестиционе компаније Цирих Капитал Менаџмен Олег Душин:
Немачка економија се држи захваљујући смањеном курсу евра, који је много јефтинији, ако се упореди са оним курсом који би хипотетички могао да буде код немачке марке. Главни фактор немачке економије је снажан извоз, али сада, када стагнира читава светска економија, пати и немачки извоз.
Сада, када купци суседних земаља немају новац, потребан је акценат на унутрашњу потрошњу. И ту се испоставио непријатан детаљ. Све ове године Немци су врло добро штедели, а нису инвестирали унутар земље и нису радили на увећање потрошње. Средства су се улагала у државне облигације САД и земље као што су Прогугалија, Шпанија, Ирска, Грчка, Италија. Оне су, видешви смањење камате на своје облигације, са задовољством привлачиле све више кредитора под тако повољним условима. На крају се све помешало: слаби покушавају да преживе, потрање за немачком продукцијом нема, банке Немачке држе превише ризичних дужничких обавеза, економија је успорена.
Тиме покушава да се позабави сада Италија. Европска Централна банка фактички је приморала Рим да усвоји нови програм затезања каишева. Локална администрација губи 60% личног састава, министарства остају без 10% средстава. Смањење прети организацијама где ради мање од 70 људи. Укидају се сувишни слобони дани. Граница за одлазак у пензију за жене подиже се од 2016. године са 60 на 65 година. Подижу се порези, уводи се такозвани порез солидарности, уводе се акцизе, нестаје бесплатна медицина, започиње лов на оне који не плаћају порезе: 2010. године буџет због њих није добио преко 140 милијарди евра. За сада није јасно да ли ће ове мере бити одобрене у сенату и доњем дому парламента и колико ће реално радити ове схеме, примећује водећи аналитичар агенције Финмаркет Андреј Лусников.
То што се предлаже ради избалансираности буџета Италије, несумњиво, може да изврши негативан утицај на политичке перспективе владе. А то значи да ће се врло пажљиво ове мере спроводити у живот. Са тим су везане основне сумње да режим строге штедње може да стабилише ситуацију Италији.
Наравно, могу се одложити ове мере за касније и да се сачека када ће прорадити јединствена европска влада о којој су се договорили Саркози и Меркел. Најважније је да има ко да управља.
- Извор
- Голос России, фото: © SXC.hu/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Глобални гигант Глово напушта БиХ, а домаћа апликација Ордера преузима тржиште доставе хране. Ресторани и купци масовно прелазе на поуздано домаће рјешење — које своју мрежу већ шири и...
Посланици блока су, како се наводи, изабрали Qwant, који је раније био у власништву Axel Springer-а, како би смањили дигиталну зависност од САД....
Само 38 одсто испитаника верује да Москва представља војну претњу, у поређењу са 52 одсто прошлог септембра, наводи Билд....
Нико од одговорних за напад на школу у Старобељску неће бити помилован, саопштило је руско Министарство спољних послова...
Извештај долази у тренутку све већих америчких ратних трошкова, исцрпљених залиха ракета и неспремности савезника да се укључе....
Џон Ретклиф је, како се наводи, рекао да амерички председник очекује „темељне промене“ од Хаване....
Остале новости из рубрике »

















