У Триполију борбе либијске војске и побуњеника

Побуњеници су ушли у Триполи у недељу. И то не би могли да учине без подршке авијације НАТО-а. Представник либијске владе Муса Ибрагим истакао је да је НАТО интензивирао бомбардовања Триполија како би помогао побуњеницима да уђу у град. По његовим подацима, приликом напада авијације погинуло је 1300 људи и рањено још 5000. Између осталог, сада је немогуће проверити веродостојност тих података.

У међувремену побуњеници већ утврђују свој ред. Главни трг Триполија преименовали су са Зеленог на Трг мученика. Тамо противници Моамера Гадафија славе победу: пале зелене заставе и цепају портрете пуковника.

У неким квартовима борбе се настављају.

Међутим судбина самог Гадафија је непозната. На сајту британског Гардијана саопштава се да је он или на граници са Алжиром, или већ на његовој територији. Други извори тврде да је Гадафи још увек у својој резиденцији у Баб-ал-Азизију. Она је озбиљно пострадала од бомбардовања НАТО-а, али на његовом располагању је још неколико бункера. Упоредо са тим заробљена су оба Гадафијева сина. Сада Међународни кривични суд преговара са либијским побуњеницима о изручењу једног од њих – Сејфа ал Ислама. Њих Међународни кривични суд терети за злочине против човечности. Сличне оптужбе су покренуте и против других либијских руководилаца, између осталог против самог Гадафија.

Како ће се развијати ситуација у земљи без Гадафија? Мишљење Вениамина Попова, бившег амбасадора Русије у Либији:

Сада побуњеници  говоре лепе речи о томе како ће бити успостављен живот после свргавања Гадафија. Биће усвојен устав, који гарантује једнака права свим грађанима независно од пола, националности, боје коже, религиозних погледа. Али како ће се даље развијати догађаји, врло је тешко рећи. На власти су разнородне снаге, разни токови. Ко ће победити, тешко је рећи. Тако да ће се сада дешавати рапсрава међу самим побуњеницима.

Либија после Гадафија, по мишљењу експерата Института за стратешке оцене и анализе Сергеја Демиденка, помало ће подсећати на ситуацију у Ираку 2003. године.

Тада се срушила централна власт, и у земљи се формирао вакуум – и економски, и политички. Покушале су да га попуне традиционалне политичке снаге. У случају са Либијом предвиђам сукоб племена и савеза племена која ће почети да деле све – нафтно тржиште, оружано тржиште, тржиште шверца. За све то ће се водити озбиљна борба – за економски и политички утицај, водиће се рат свих против свих. А додатни дестабилишући елемент читаве ситуације у Либији ће бити несумњиво делатност исламиста, који међу опозицјом имају прилично озбиљну улогу и вероватно представљају једну од малобројних, али не једину више или мање организовану снагу у војном и политичком плану у опозиционом табору. Ако то још буде умножено на западно пристуство у Либији, економско, политичко или војно, ситуација ће бит сасвим лоша.

Председник Института за Блиски Исток Јевгениј Сатановски, напротив, сматра да ће Либија остати као јединствена држава само у условима спољне окупације. Он такође повлачи паралелу са Ираком, који чува целовитост док се тамо налази западни војни контигент. Експерт је уверен да ће победа Гадафијевих противника значити да је Либија под контролом Ал-Каиде и сунитских исламиста. На крају ће то довести до сомалијске варијанте, тачније раскола земље.