Француска ће уштедети на богатима

Поузданост друге економије у Европи је под знаком питања. Увећање државног дуга и буџетског дефицита натерално је власти Француске да изјаве да смањују државне трошкове.

За европске земље објављивање смањења државних трошкова постало је мал те не уобичајена ствар. Сопствених средстава нема довољно, а постало је скупо позајмљивати у бескрај: ивеститори више не горе од жеље да дају на зајам. Низ чланова ЕУ кренуо је путем смањења трошкова на рачун социјалног оптерећења државе. Али, на пример, у Грчкој је то изазвало протесте. Власти Француске, које такође добро знају снагу улице, решиле су да не ризикују. Они су одлучили да се боре против буџетског дефицита и државног дуга, који значајно премашују европске нормативе, на рачун богатих Француза и крупног бизниса. Програм владе предвиђа повећање са нуле до 3% пореза на приходе изнад 500 хиљада евра годишње, као и лишавање власника некретнина олашица.

Индикативно је да су бизнисмени сами позвали да се опорезују додатним порезима. 16 најбогатијих људи Француске у отвореном писму предложило је да плати буџету земље три одсто већи порез у року од три године. Обраћање су потписали директори Данона, Сосиете Женерал, Тотала, Ер Франса, КЛМ, Пежо-Ситроена, као и најбогатија грађанка Француске, власница компаније Лореал Лилиан Бетанкур. Из Париза извештава дописник Гласа Русије Викторија Сењкевич.

Француски аналитичари питају се које циљеве прате бизнисмени и топ-менаџери који су потписали документ. Износе се најразличитије верзије, између осталог да је овај гест некаква подршка најбогатијих људи Француске Николи Саркозију на наредним преседничким изборима. Он је 2007. за њих успоставио такозвани порески штит, одређену границу исплата у благајну државе. Псоле усвајања овог закона власница козметичке империје Лореал Лилиан Бетанкур је, на пример, 2008. године добила повраћај од државе од 30 милиона преплаћеног пореза.

Ипак Морис Леви, један од аутора писма и шеф агенције Публисис каже да циљеви фиансијске елите нису политички, већ пре патриотски.

Све је једноставно, нема никаквог другог рачуна осим увођења реда у области државних финансија и извесне правде у расподели напора. Ништа више. Свима који замишљају да је у питању вешт прорачун како би се очувало нешто за будућност, желим да кажем да није тако. Постоји само тежња а се предложи решење проблема државних финансија: јер Француска у тоу 30 година наставља да се задужује. Хајде да зауставимо ту паклену машину.

Између осталог, председник синдикалне организације Радна снага Жан-Клод Маји изјављује да ови грошеви не могу да попуне настали дефицит. Власти на ове оптужбе одговарају цифрама. Премијер Француске Франсуа Фијон сматра да ће обнародоване мере помоћи земљи да уштеди 2012. године 12 милијарди евра, а буџетски дефицит ће се смањити до 4,5%. Додатни приливи у благајну се очекују од повећања акциза за алкохол и дуван. Ове године цене цигарета и алкохолне продукције ће скочити за 6%, наредне још толико.