Седам мршавих крава

На брз опоравак глобалне економије не треба рачунати. Предстоји у крајњој линији седам тешких година затезања појасева, како би се очистиле последице актуелне финансијске кризе. Таква изјава министра финансија Немчаке Волфганга Појблеа чула се на суботњем састанку Нобеловаца у Швајцарској. У свом песимизму министар финансија није усамљен. Са њим су солидарни и други угледни економисти, између осталог извршни директор ММФ Кристин Лагрд.

Снови попут визија библијског фараона о седам мршавих и седам дебелих крава, тешко да су посетили прагматичног Немца. Мистичке прогнозе данас је успешно заменила компјутерска анализа. А она сигнализира да се напредак глобалне економије дешава, али не треба се поводити њиме. Овај напредак је нестабилан и у сваком тренутку може да га замени рецесија. У Европи за носиоце вируса ризика Шојбле сматра, осим оних што већ седе у задњим клупама на челу са Грчком, Италију и Шпанију. Кистин Лагард је забринутија неспособношћу САД да контролишу буџетску задуженост. И тако је светска економија на клизавом путу и потребан јој је седмогодишњи план за превладавање кризе?

Павел Медведев, посланик Државне думе, члан Националног банкарског савета изражава се оптимистички, мада и са оградама.

Не знам да ли седмогодишњи или не, али он је потребан за превладавање кризе. Већ неколико година овај план покушавају да саставе а воз је и даље тамо. Двадесеторица је покушала да се договори, и ја сам се у њу уздао. Испоставило се да се ни о чему нису договорили. Сада републикнци са демократама у Америци покушавају да се договоре и не успева им најбоље. Политички притисак на економске проблеме невероватно је велик, и то омета договор. Али ипак, ја сам умерени оптимиста, мени се не чини да стојимо пред смаком света.

Мислим да ће и САД и Европа морати под хладан туш, економски у крајњој линији. Ипак ситуација се постепено нормализује. И ући ће више или мање у нормалне токове, мада, нараво опасности разне врсте ће још вребати човечанство много пута. Ако би пошло за руком да се постигне велики напредак економије, тада проблем бескрајне задужености не би био тако акутан. А како изаћи на крај са њим, када практично напретка економије нема, врло тешо је смислити. И затезање каишева, и одуство брзог раста политички је врло тешко преживети.

Рецепти које је изнео у свој иступању Волфганг Шојбле за представнике интелектуалне елите тешко да су постли откриће. Да, неопходна је консолидација буџета у проблематичним земаљама. Да, и без координације економске политике Европа неће моћи. Као ни без рекапитализације банака и ниских кредитних каматних стопа. Да не говоримо о строгој економији државних трошкова — допало се то становништву или не. И ништа осим стпљења акутални финансијски гуруи, по свему судећи, не могу да понуде јавности.