Либија: Проституисање западног новинарства

Последња два дана су још једном показала очигледну чињеницу да не постоје независни медији и да су западне новинске агенције, новине и часописи разрадили политички поредак. Већи део новина, часописа и новинских агенција су извештавали  о успеху побуњеника без преседана и предвиђали непосредни пад Триполија.

Међутим, како је за Правда.Ру известио капетан Либијских оружаних снага Хасан Д., "Триполи је и даље у нашим рукама. Када су се појавили први извештаји о нападу и доласку  непријатеља, наш вођа Моамер Гадафи је дошао у  војној униформи, а његова појава је, без преседана, изазвала ентузијазам међу војницима и народом.  Он нам је наредио да победимо пацове и њихове западњачке помагаче. До јутра смо их делимично протерали изван града, делимично уништили, упркос чињеници да су авиони НАТО-а готово стално висили у ваздуху, бомбардујући стамбене квартове.  Болнице су преплављене са рањеницима. Запад је починио гнусни злочин, убијајући жене и децу.  Према информацијама које смо добили, убијено је око две хиљаде цивила. Успели смо да оборимо хеликоптер,  који се срушио даље од обале. Сада војници и милиција убијају 'пацове' и стране борце на периферији Триполија.“

Па, шта се десило? Неки од страних новинара су пожурили да објаве да је Гадафијево обезбеђење  предало оружје, да побуњеници контролишу 80-90 одсто града и да само што нису заузели бункер где се крије Пуковник, и да су  побуњеници заузели Бреге.
Они су такође раширили информацију да су људи изашли на улице главног града како би прославили пораз либијског пуковника. Већ ујутро 22. Августа, медији су почели да извештавају  о притварању Гадафијева три сина (укључујући Мухамеда и Саифа), као и о смрти Камиса, команданта елитне бригаде. Међутим, ниједан од ових затвореника није приказан у јавности.

Затим су на Интернету приказани снимци убијених вођа Џамахирије: самог Пуковника, његових блиских сарадника и рођака, укључујући и генерала Абдула ал-Сенусија и др Аише ал-Гадафи. Међутим, врло брзо је постало јасно да је то лаж и да су њихове слике фабриковане коришћењем фотошопа.

На пример, слика  Гадафијевог  "леша"  се заснивала на снимку убијеног Бин Ладеновог секретара, а "остаци" Аише су сачињени на основу фотографија Беназир Буто, која је настрадала у терористичком нападу.

До вечери је постало јасно да су побуњеници и страни агенти упали  у тешкоће. Прво, успех Гадафијевих противника се зауставио на заузимању 80-90 одсто Триполија, а канали као што су "Ал - Џазира" су емитовали информације о "жестоком отпору" Пуковниковог обезбеђења које је "чудом" оживело.

Касније су извори са жалошћу известили да је Мухамед побегао. Након тога, пред народом се појавио Саиф, окружен својим војницима, и љутито осудио НАТО и побуњенике, позивајући либијски народ "да уништи пацове." Онда се појавио Камис, чији је долазак одлучно променио ситуацију око одбране града.

Контрадикторне информације су  дошле из Бреге. Западни пропагандисти су известили да је Мутасимина група дошла одатле да помогне Гадафију, да се град предао. Након ове информације су уследили извештаји коју су, у ствари, негирали претходну.
Према великом броју медијских кућа, битка за Бреге се наставила. Чини се да је ово последње истинито, јер чак и да су желели, нису могли да пређу хиљаду миља до Триполија, са НАТО-ом који је висио у ваздуху.

До јутра, 23. августа, чак и западни медији су почели да извештавају да је дошло до застоја у  напретку побуњеника. Ово је било попраћено говором Гадафијевог сина Саифа, у којем је позвао новинаре да посете све делове Триполија и виде да је све мирно у главном граду, и да су "пацови потучени",  јер људи настављају да хватају оне који су побегли током напада.

Али шта је са телевизијским емитовањем "популарног радовања" на улицама Триполија? Западни новинари су охрабривани  да емитују "са лица места",  показујући како се људи који су се ослободили тиранина, радују и шаљу текстуалне поруке и видео снимке на Интернету. То би могло да збуни и неке образоване људе. Прво, приступ интернету је проблем у Триполију још од фебруара. Друго, у позадини снимка "са места догађаја" су области осветљене електричном енергијом,  док  већи део  Триполија није снабдевен електричном енергијом услед  оштећења  због бомбардовања.

Касније, неки блогери су упоредили фотографију са "места догађаја" са фотографијама града и пронашли чудна неслагања са добро познатим сликама урбаног предела. Урбаним пределима недостају веома важни детаљи, као што је светло са светиљки, барељефи на зградама, дрвећа, итд.

Пре недељу дана, катарске власти су спремале украсе упадљиво сличне онима у Триполију.  Остао је нејасан разлог ових припрема, иако је било поменуто да је неопходно обучити оне који ће јуришати на либијску престоницу. Са великом вероватноћом можемо претпоставити да је сцена "заузимања диктатореве јазбине " снимљена у катарском "позоришту".

Поставља се питање: зашто нам је потребан овај циркус? Прво, како би се искривила истина и инспирисале трупе побуњеника. Друго, сцене са "демократама" који су пожурили у главни град Либије, требало је да буду сигнал НАТО-а да им помогну са искрцавањем маринаца.

У сваком случају, овај инцидент баца још једну сенку на страно новинарство. Може ли се веровати таквим медијима? На Западу, новинарство се дуго сматрало "другом најстаријом" професијом. Али да ли  је ово поређење истинито? У најмању руку, клијент који комуницира са представницима прве најстарије професије може бар да се нада да ће се мало забавити.