Зељина орбита, тачније депонија

Научници су позвали на усвајање међународних регулатива о ограничавању количине свемирског отпада и на додатна истраживања о евентуалном лансирању великих магнетскиих мрежа или гигантских кишобрана ради сакупљања смећа у орбити.

Међу отпацима има веома ситних комада, али и одбачених ракетних резервоара и старих сателита.

Компјутерски модели показали су да је количина смећа достигла критичну тачку и да се отпаци међусобно сударају, што ствара још више крхотина. Све то повећава ризике по свемирске бродове, упозоравају научници.

Иницијатива за смањење количине свемирског отпада претрпјела је два велика ударца у посљедњих неколико година.

Кина је 2007. године извршила оружани ракетни тест и погодила свој метеоролошки сателит, при чему га је разнијела на 150 000 комада већих од једног центиметра.

Међународна свемирска станица понекад мора да се помјери да би избјегла крхотине.

Двије године касније, два сателита, један стари и један активни, сударили су се у Земљиној орбити и створили још више отпадака.

"Та два догађаја удвостручила су количину фрагмената у Земљиној орбити и потпуно избрисали резултате које смо остварили у посљедњих 25 година", изјавио је вођа истраживања Доналд Кеслер.

Научници напомињу да у орбити кружи 22 000 комада отпада довољно великих да могу да се прате са Земље, али да и мање крхотине могу да нанесу велику штету.