Шта ће ученику да зна да рачуна?

Научници још увек сматрају да је куга 21.века неспособност људи да рачунају. Крив је технички прогрес: данашњи ученици воле да користе дигитроне. Резултат је тужан – многима се смело може поставити дијагноза „дискалкулација“.

Они који су седели у школској клупи пре само 15-20 година обично су рачунали на памет, а у тежим случајевима на папиру. Сад се користе дигитрони, рачунари, мобилни телефони. Од првог разреда ученици се навикавају на техничка средства. На крају дете ризикује да у потпуности буде зависно од технике, што није нимало безазлено, сматра научни сарадник Института психологије РАН Јелена Сергијенко:

Ситуација може да се промени. Сутра одједном може нестати струја на Земљи. Шта одна? Сви који умеју да рачунају на памет биће у предности. Процес рачунања је повезан и са другим стварима. Ова генерација се одлично разуме у рачунаре – говори научница – али то не значи да су њихове умствене способности такође дуготрајне, као и оних који су навикли да се уздају само у своје снаге. То се може упоредити са вештачком ногом или руком.

Ако је тешко живети са протезом, али могуће, вештачку главу никако не можеш ставити. А мозак као и било који други орган може да престане да функционише, ако се њиме не користиш. То је исто што и у случају са пацијентом који дуго није устајао с кревета: може да заборави да хода, говори шеф лабораторије психофизиологије Института неурофизиологије РАМН Валерија Стрелец:

Може се рачунати на апарату, али све се плаћа. Неурони који одговарају за ту функцију, али се не користе, атрофирају. Мислим да ће у будућности то утицати на могућност решавања неких задатака, које је немогуће решити апаратом.

За рачуницу обично одговара лева хемисфера мозга. Понекад долази до повреда, и онда кажемо да човек болује од дискалкулације. Детету са таквом патологијом је тешко да схвати структуру броја, да га повеже да цифром, да оперише бројевима, да памти датуме и формуле.

Ако дете без било каквих патологија не користи мозак у довољној мери, могућности могу да ослабе или да нестану. Уместо развоја, што и јесте циљ образовања, почиње обратни процес. Јер предње области леве хемисфере у којима се налазе центри рачунице и говора – то је врх човекове еволуције, каже стручњак. Треба ли онда спадати са тог врха и само зато што је удобније притискати дугмад паметних машина, а при том губити разум?