Жак Ширак: префињена храна и осећај за меру

 1995. године на председничким изборима у Француској победио је Жак Ширак. Он је провео у Јелисејском дворцу 12 година и његов боравак на дужности председника био је други по дужини након 14-годишње владавине Франсоа Митерана.

Пре него што је постао председник државе Ширак је био градоначелник Париза. Како је писала штампа он је у ово време често правио богате вечеринке. Он и његова жена Бернадет свакодневно су трошили скоро 600 долара на префињена јела и вина. 2002. године, за време предизборне кампање Ширакови расходи за гастрономска задовољства су чак постали предмет скандала. Радило се о потрошених 2,2 милиона евра на стомакоугађање. Уосталом, сасвим је вероватно да су ове оптужбе биле само оружје у предизборној борби…

У својој књизи „Француска кухиња петорице председника“ кувар Јелисејског дворца Жоел Норман се сећа како су се 17. маја 1995. године у председничком дворцу од раног јутра спремали за пријем новог председника Републике. Припреме у кухињи одвијале су се пуном паром поводом првог председничког ручка Жака Ширака. На менију свечаног ручка били су: филети барбуна испод „крљушти“ од кромпира на ницки начин, телеће ножице, динстане са шаргарепом, динстано лишће салате с печуркама, качкаваљ, чоколадна торта са сосом од ваниле. Уз ова јела су се служила најпрефињенија вина.

Долазак сваког новог председника у Јелисејски дворац изазивао је немир код кувара – јер сви имају различит укус. У овом смислу задатак је олакшала супруга Жака Ширака, која је запосленима у кухињи испричала о гастрономским преференцијама свог мужа. Испоставило се да Ширак обожава пужеве и јагњетину. За десерт воли јела у којима има чоколаде. А од напитака поред вина Ширак веома воли и пиво.

Жак Ширак је оставио пријатан утисак на кувара једноставношћу и искреношћу у комуникацији. „Знао сам да има поверења у мене,“ пише у својим мемоарима Ноел. – А кад председник има поверења у свог главног кувара и посао у кухињи иде као подмазан.“ Судећи по свему, симпатије су биле узајамне – о томе говори и чињеница да је 1997. године председник Ширак наградио Жоела Нормана орденом Легије части. Као и други председници, Жак Ширак је традиционално ручао у 13.15, а вечерао је у 20.30. Нешто пре подне председник је волео да мезети понеко парче шунке или кобасице. Председник Ширак је јео прилично брзо и није дуго седео за столом.

Судећи по причи његовог кувара Жак Ширак, премда је био захтеван и водио рачуна о својој трпези, није био цепидлака у избору хране и одликовао се добрим апетитом. Међутим, знао је меру у храни. Све му се свиђало. Списак његових омиљених јела је био велик и растао је из дана у дан – то су били морске крестице, крваве кобасице, салата-лоћика, крвава говедина запечена на грилу, овчетина. Председник је с подједнаким задовољством могао појести мусаку од кромпира и меса и пуњени парадајз, виршле и најобичнији омлет са сиром. Шираку је више по укусу одговарала традиционална кухиња.

Жак Ширак је као и његови претходници приређивао велики број званичних пријема. Међутим, увече, у својим приватним апартманима, примао је крајње ретко. Главни кувар Јелисејског дворца се сећа како је у октобру 1995. године одржана једна од првих званичних вечера коју је приредио Ширак. Тада је председник Француске примио у госте руског колегу Бориса Јељцина. Пријем у његову част одвијао се у замку Рамбујеу. За госте из Русије спремљени су ракови у глиненим посудама на бургнудски начин, печење од танко сечене говедине с гарнирунгом од сезонског поврћа, сир и дезерт од кестена.