Црноморски апетити ЕУ

Европски парламент намерава да предузме хитне мере у односу на Црно море. Јуче је гласао за резолуцију која има за циљ заштиту рибних ресурса у акваторији мора. Брисел већ неколико година покушава да ојача своју улогу у региону. У ту сврху је у јануару донесена специјална Црноморска стратегија ЕУ. Ипак приоритет у том питању се даје земљама такозваног Источног партнерства. Москва законски протестује против тога.

У резолуцији Европског парламента се говори између осталог о томе да ако ЕУ не предузме хитне мере у односу на риболов и заштиту екосистема Црног мора, оно ће „ускоро постати мртво“. Према специјалној стратегији акваторија мора има „стратешку важност за ЕУ“, и оно је „делом европско унутрашње море и географски је претежно европско“. Овакав став треба да дозволи ЕУ да се меша у судбину региона, који је мало повезан са ЕУ, испричао је у интервјуу Гласу Русије заменик председника комитета Државне думе за међународне послове Андреј Климов:

Више пута смо обраћали пажњу Европског парламента на то да је Црно море заједничко за многе државе. Део њих јесу чланице ЕУ, део – нису. Све земље црноморског региона су суверене државе и имају право да граде своју политику не обраћајући посебну пажњу на бриселске чиновнике. Чак и Турска која има жељу да постане чланица ЕУ вероватно ће изабрати сопствену политику. А шта рећи о Русији? И у овом случају ЕУ не може да диригује у процесу. Јер већ постоје организације које имају задатак да решавају заједничке проблеме овог региона.

Ради се о Организацији Црноморске економске сарадње, у којој је учлањено 12 држава. Договор о сарадњи је потписан у јуну 1992.године. А сама организација се појавила 1999. И управо она је тај орган који ради на решавању задатака за развој региона. Ипак Брисел се прави да то не види, говори руководилац Центра за изучавање земаља Средоземног и Црног мора Институа за Европу РАН Ала Јазикова:

Организација ће догодине прославити 20 година постојања. Русија и Турска су оснивачи, а ЕУ посматрач. И поред свих покушаја Русије да успостави сарадњу између Организације Црномоске економске сарадње и ЕУ, успеха нема. И када је ЕУ предложила програм „Црноморска синергија“, који је био адресован и Русији, стекао се утисак да Унија нема намеру да гради равноправне односе.

Црноморска стратегија ЕУ бави се не толико еколошким аспектима, колико, како се каже, „решавањем проблема окупираних територија (Абхазије и Јужне Осетије)“, заштитом човекових права у региону, принципима демократије, економском и енергетском сарадњом. Стратегија је у ствари параван за наметање својих интереса, посебно када је у питању енергетска сфера, уверена на Ала Јазикова.