Мурмански нојеви носе златна јаја

Афрички нојеви који воле топлоту не само да добро подносе хладну руску зиму, већ се и размножавају у условима вечне хладноће. На мурманској фарми се ове године појавило 20 младунаца нојева. И то је тек почетак, сигуран је власник фарме Артјом Андронаки.

Фарме нојева данас нису реткост у Русији. Ове „врапце-камиле“, управо тако се преводи научни назив птице, успешно се одгајају у две десетине специјализованих домаћинстава у најразличитијим регионима у земљи. Ипак, фарма у Мурманску је необична. И пре свега због тога што се налази иза поларног круга, у тешким условима вечно смрзнутог тла и поларне ноћи.

Артјом Андронаки се сећа како и због чега је пре неколико година у његовој глави сазрела идеја гајења афричких птица: „Идеја се појавила спонтано, а нојеви – зато што других животиња у граду има много, а нојева још није било. Први младунци нојева донети су из Прибалтике, а одрасле птице – из Данске и Шведске. Нојеви су брзо заволели снег, одлично се осећају и не разбољевају се.“

На малој земљишној парцели која је остала од пропалог колхоза „Арктика“ он је обновио бивше штале и свињце, урадио је термичку изолацију, направио је специјалне хранилице с подним грејањем. Птице је неговао лично, као рођену децу – хранио их је у строго одређено време, мерио их је после храњења, пратио је да се младунци нојева налазе у чистом, топлом и да им је удобно. А да прекоморским дошљацима не би било досадно истовремено је почео да гаји кокошке, патке, чак и препелице. Уосталом, нојеви су се брзо адаптирали на нове услове и заволели су дуге шетње по снегу.

Данас некадашња мала фарма нојева поприма невиђене размере у региону, наставља стручњак за нојеве.

Сад имамо око тридесет птића и 50 одраслих нојева. Нема неких посебних тешкоћа приликом неговања. Нојеве користимо у потпуности – обрађујемо кожу, продајемо перје, и наравно, месо.

По месо и јаја нојева код Артјома не долазе само из најразличитијих региона Русије, већ и Украјине, Белорусије и Казахстана. Без обзира на високе цене – једно јаје птице без крила кошта скоро 35 долара, потражња за њима је огромна. У последње време је почела активна куповина масти од ноја – то је одлично средство против опекотина. Артјом је уверен да то нису све могућности пернатог бића. Фармер тврди да се трепавице и рожњача очију ноја могу успешно пресађивати човеку. Истина, засад нема оних који желе такве операције. Зато је број радозналих очију порастао вишеструко. Сад је посета фарме могућа строго по заказивању. Срећници могу не само да се диве нојевима, већ и да их хране из руке, чак и да јашу на њиховим моћним леђима.

Фармер сања да од фарме нојева која доноси засад мали, али стабилан приход развије читаву индустрију забавног бизниса. На пример, да направи прави поларни зоолошки врт, у којем би се могле видети најразличитије животиње. Од почетка септембра је на Артјомовој фарми дошло до повећања броја чланова. Заједно с обичним паткама и необичним нојевима овде су уточиште нашла два северна јелена. Истина, засад нема говора о њиховом размножавању, пошто су обојица – мужјаци.