Седам милијарди проблема

Уједињене Нације су започеле глобалну кампању „Седам милијарди активности“ посвећену рођењу седмомилијардитог становника на Земљи. ОУН жели да уједини политичаре, јавност, међународне организације, представнике бизниса и науке у борби за очување планете и побољшање живота будућих генерација.

Седмомилијардити становник на планети по рачуници ОУН треба да се роди већ у октобру. До 2023. године на Земљи ће живети 8 милијарди људи, а до краја века – већ преко 10. То пред светску заједницу поставља мноштво тешких питања, сматра заменик директора института за демографију Више економске школе Сергеј Захаров.

Проблем ограничености ресурса није бајка, није измишљотина. Заиста, у многим земљама влада велики недостатак водених и енергетских ресурса и намирница. У току последњих година је слаб род у афричким земљама. И сад је ситуација у Африци најлошија за све време послератног периода. И у томе је своју улогу одиграо брз пораст становништва на континенту. Он доноси многе проблеме, укључујући и глад. То је болна реалност за многе земље и народе.

Осим тога, све је очигледна неравномерна распоређеност становништва по земљама и регионима. У Бангладешу, на пример, на једном квадратном километру живи 960 људи, притом се становништво и даље повећава. И тако високи показатељи су карактеристични за целу Азију. Истовремено у многим земљама Африке, Јужне Америке, па чак и Канаде густина становништва износи највише 10 1уди на квадратном километру. Светска заједница ће ускоро морати озбиљно да говори о емиграцији као о једном од начина да се ситуација доведе у равнотежу. Осим једноставног повећања броја становника постоји много мање једноставан проблем – то је промена структуре друштва. Традиционално се сматра да су политичка и економска питања примарна и да управо она одређују промене у демографској ситуацији. Међутим, светско искуство доказује да је зависност пре обрнута. Још једну потврду за ово видимо у арапским земљама, објашњава Сергеј Захаров.

Демографски прелазак од високих показатеља смртности и ниског наталитета до супротних тенденција праћен је појавом „демографске дивиденде“, односно, наглог повећања броја младих, радно способних људи, који не налазе посао и представљају групу – потенцијални детонатор социјално-политичког система. Традиционално незадовољна омладина подрива политичке и економске системе који постоје у земљама са сличним демографским прелазом.

Истовремено, стручњаци подсећају: има неколико фактора који могу да зауставе пораст становништва. Осим могућих ратова и катаклизма, који се не смеју заборавити, постоји још и врло снажан социјални фактор – то је одсуство жеље код брачних парова да рађају више од једног детета. У крајњој мери, таква је стварност у Европи и САД, где се људи више баве послом него рађањем деце. Високи показатељ наталитета у току последњих година се бележи само у Африци, јужније од Сахаре, Азији, Океанији и Латинској Америци. Стручњаци сматрају да ако се начини нова прогноза имајући у виду ове чињенице, предсказањаОУН о томе да ће пред крај века на Земљи бити 10 милијарди људи, бити преувеличана.