Блискоисточни ћорсокак САД

Међународна заједница се налази на раскрсници историје и може да усмери свој даљи развој у правцу мира и стабилности. Покретачка снага ових промена мора бити регулисање блискоисточног проблема. У ово су уверени учесници општеполитичке дискусије на Генералној скупштини ОУН.

Будућност регулисања блискоисточног проблема представља главну тему политичке дискусије, која је отворена у среду на Генералној скупштини ОУН. Говорећи с трибине организације делегати на високим дужностима су покушали да одговоре на главно питање: шта ће бити с мировним преговорима на Блиском Истоку након што Палестина буде захтевала да се призна за државу на међународном нивоу?

Признавање Палестине би дало допринос мирном преуређењу целог региона Блиског Истока, изјавила је председник Бразила Дилма Русеф, отварајући дискусију. Она је изразила жаљење због тога што Палестинска национална аутономија (ПНА) још увек није призната за пуновредну државу. Председник САД Барак Обама очигледно не дели овакву тачку гледишта. Мир на Блиском Истоку неће бити остварен прихватањем резолуције у ОУН, сматра он. По Обаминим речима Израелци и Палестинци треба сами да регулишу питања која их деле: границе и безбедност, палестинске избеглице и статус Јерусалима. „Сигуран сам да не постоји никаква пречица за завршетак конфликта који траје деценијама,“ истакао је шеф Беле куће. Мање категорично се изразио председник Француске Никола Саркози. Он је изнео новаторски предлог: да се Палестини да статус државе-посматрача ОУН и да јој се да годину дана за постизање договора с Израелом. По његовим речима, тешко да било ко данас сумња у то да одбијање признавања Палестинске државе може да изазове ризик од нових експлозија насиља у региону. Док се уз предлог Париза ово може избећи, ако се постигне компромис између тежње Палестинаца да ступе у редове ОУН и супротстављања томе, које показује низ земаља, пре свега Израел и САД.

Мишљење саме Палестине овим поводом нисмо успели да сазнамо. После личног сусрета с шефом руске дипломатије Сергејем Лавровом палестински лидер Махмуд Абас је категорички одбио да да било какве коментаре. Молбу за признавање у ОУН Абас ће предати у петак, али је датум гласања питање које још увек остаје отворено.

Испоставило се да само мало боље ствари стоје с другом земљом арапског света – Либијом. Своју одрживост лидер прелазне владе државе Мустафа Абдел-Џалил је у среду доказивао директно обративши се с трибине ОУН учесницима у опште политичкој дискусији. А на постољима за заставе код главне команде ОУН, где се сваког јутра подижу 193 заставе уместо зелене Гадафијеве заставе почела је да се вијори либијска монархистичка тробојка. Међутим, овакво међународно признање нимало не решава тешке проблеме Северне Африке, уверен је специјални представник председника Русије у Африци, председник комитета Савета Федерације за међународне послове Михаил Маргелов.

На карти света појављује се нови регион нестабилности. Тамо нема практично никакве пограничне контроле, никако се не врши контрола кретања лица, оружја и шверца. То је читава неконтролисана трака од једног океана до другог. Време је да међународна заједница предузме неке ванредне мере за контролисање ситуације. У супротном случају врло брзо ћемо добити нову Сомалију, само много већу по површини.

Михаил Маргелов је притом подвукао да ће Москва наставити да помаже Триполију у обнављању земље, без обзира на то што судбина руских уговора, који су потписани за време Гадафијеве владавине још увек није одлучена.

Врло занимљив закључак из опште политичке дискусије на Генералној скупштини извукао је Генерални секретар ОУН Бан Ки-Мун који је рекао: „Драматични догађаји у Северној Африци и на Блиском Истоку су нас надахнули. Хајде да помогнемо да се „арапско пролеће“ претвори у праву сезону наде за све.“