Исландски вулкани темпирана бомба

Када би се поновила катастрофална ерупција вулкана Лаки из 1783. године дошло би до велике промјене квалитета ваздуха која би загорчала, али и окончала, живот доброг дијела становништва Европе.

Стручњаци су израдили модел ерупције која би трајала осам мјесеци, и процијенили путање аеросоли и њихову концентрацију над Европом. Ријеч је о микрочестицама које изазивају оштећења плућа и оптерећују срце.

Научници су израчунали како би се на Исланду и у сјеверној Европи концентрација аеросола повећала за 120 одсто, а у јужној неких 60 одсто.

Због посљедица које изазивају аеросоли, већ у првој години умрло би 140 000 људи, процјењује се у истраживању објављеном у часопису ПНАС.

Ерупције предвиђене јачине прилично су ријетке, а у посљедњих 1150 година забиљежене су четири таквих размјера.

Посљедња оваква ерупција била је активност Лакија 1783. године, која је усмртила најмање петину људи на Исланду, а штета која је нанесена пољопривреди посредно је изазвала глад од које је преминуо још већи број људи.