Да ли Бугарска треба да се жали на ЕУ?

Одлука да се Бугарска и Румунија оставе ван шенгенске зоне, коју су у Бриселу донели министри унутрашњих послова земаља-чланица Европске уније још више је заоштрила ситуацију у редовима ове организације. Министар унутрашњих послова Пољске, која председава у ЕУ Јержи Милер (Jerzy Miller) оптужио је низ својих колега за „кршење датих обећања“. А његов бугарски колега и вице-премијер Цветан Цветанов изјавио је на националном радију да су Холандија и Финска блокирале захтев Софије и Букурешта „на основу апстрактних аргумената“. Тему ће наставити аналитичар Пјотр Искендеров.

Нема сумње да ће одлука Брисела заоштрити политичке дебате у Бугарској и Румунији. Тим пре што бугарске бираче следећег месеца очекују вероватно најнапетији председнички избори у току последњих година. Одбијање ЕУ да признају Софију као „ваљану за Шенген“ даје много бодова „евроскептицима“. Они основано изјављују да Бугарска не треба да рачуна на равноправан однос према себи од стране водећих земаља-чланица Европске заједнице и зато треба развијати стратешке односе и с другим партнерима - укључујући и Русију. Њихови опоненти тврде да је читава ствар у „бугарофобији“ холандских и финских радикала.

Међутим, проблем с Бугарском и Румунијом је много већи од антиимиграционе реторике холандске Партије слободе или „Истинских Финаца“. Ради се о томе што Европљани не желе да отварају своја врата дошљацима из земаља које још увек нису решиле сопствене проблеме. Осим тога, како је подвукао министар унутрашњих послова Финске Паеви Рјасјанен (Paeivi Raesaenen) „ми нисмо сигурни да ће ове земље бити у стању да обезбеде спољне границе ЕУ, између осталог, због корупције“. 

Озбиљне жалбе на бугарске државне прегаоце у смислу њихове политичке „зрелости“ немају само Европљани. Чак и САД, које су традиционално подржавале ступање Бугарске и Румуније у евроатлантске структуре, чини се да су остале без илузија у погледу својих партнера. Ово је постало познато на основу још једних у низу докумената, које је објавила организација „Викиликс“ (WikiLeaks) – између осталог, службеног телеграма амбасадора у Софији Ненси МекЕлдоуни (Nancy McEldowney), који је послат у мају 2009. године. У њему дипломата, која је касније дошла на дужност прве заменице помоћника државног секретара за питања Европе и Азије без околишања карактерише политику Бугарске у оквиру ЕУ као „унутрашњу политичку гужву“, а саму земљу као „немог потрошача туђе политике“. Не само то, бугарски лидери, по речима госпође МекЕлдауни, „још увек немају представу о томе како функционише Европска унија“. Узгред буди речено, горком иронијом судбине, Ненси МекЕлдауни је наградио бугарски председник Георгије Пирванов (Georgi Parvanov) орденом „Стара планина“ првог степена „за допринос развоју билатералних односа“…

Реч дајемо стручњаку Центра за међународну безбедност ИМЕМО РАН Надежи Арбатовој:

Чињеница да се због „хладног рата“ распао „Источни блок“ родила је у многим престоницама заблуду о томе да више ништа не треба мењати – у Европи је ионако све дивно. Међутим, свет се променио и данас водеће земље-чланице ЕУ траже нове моделе међусобних односа и с Русијом и с источноевропским државама. И оне више не желе, као раније, да отписују проблеме у Бугарској или Румунији као „тешкоће прелазног периода“ или наслеђе „совјетског блока“. Од Букурешта и Софије се очекује и жеља, а што је главно, способност да се игра по заједничким правилима – за која се показало да они нису потпуно спремни.

Како пишу софијске новине „Дневник“, Бугарска не искључује могућност сазивања ванредне седнице Савета ЕУ с циљем превладавања холандско-финског вета. Међутим, чак и ако се то деси сам проблем никуд неће нестати. Јер,  ма колико да то желе Бугари и Румуни он ипак није „апстрактан“, већ врло конкретан.