Палестина у ОУН: бити или не бити

Савет безбедности ОУН је предао молбу Палестине за ступање у Организацију Уједињених Нација Комитету за пријем нових чланова. Прва седница Комитета у вези с овим питањем биће одржана већ у петак. Међутим, не може се унапред рећи колико времена ће бити потребно за усаглашавање позиција.

До сада се ствар одвијала без посебних препрека. 23. септембра председник Палестинске националне администрације (ПНА) Махмуд Абас је предао Генералном секретару ОУН Бан Ки-Муну званичну молбу с предлогом за признавање независности Палестине и добијање пуноправног чланства у Организацији. Истог дана Генерални секретар је упутио молбу Савету безбедности. Савет безбедности је једногласно одлучио да се она преда Комитету за пријем нових чланова. Сад представници свих 15 земаља учесница Савета безбедности треба да сачине нацрт резолуције у којој ће се садржати препоруке да прихватање или одбијање палестинског захтева. Званично се за разматрање питања Комитету даје највише 35 дана. Међутим, овог пута може бити потребно више времена, упозориле су западне дипломате. Говори стручњак за Блиски Исток Института за светске проблеме при Универзитету Њу-Јорка Бен Мир.

САД могу једноставно да кажу: потребно нам је више информација како бисмо детаљно проучили питање. На пример, каква је општа идеја, куда све то може да доведе и тако даље. То може трајати неколико недеља, чак и месеци. Тако ће САД добити на времену.

Палестинци се ипак надају да ће брже добити одговор. У супротном случају донећемо другу одлуку, истакла је званични представник Палестине при ЕУ Лејла Шахид.

Нећемо заувек чекати. Ако осетимо да покушавају да одуговлаче приморавајући нас да чекамо обратићемо се Генералној скупштини, где већ имамо већину.

Без пристанка Савета безбедности Палестина може да добије статус не пуноправног члана ОУН, већ посматрача, што ће јој дозволити да учествује на међународним форумима и да подноси тужбе Међународном кривичном суду. Због тога – у обичном гласању – молбу треба да одобре две трећине учесника Генералне скупштине. Палестина има овакву подршку – на свету њену независност признаје 131 земља, укључујући и Русију.

Уосталом, по мишљењу већине стручњака статус посматрача је максимум што Палестина сад може да добије. Чак и у случају најповољнијег развоја догађаја по Палестинце – ако Комитет за пријем брзо и сложно припреми препоруку за Савет безбедности да одобри Абасову молбу – приликом гласања на Савету САД ће искористити своје право вета. Говори политиколог Георгије Мирски.

(…)

Нипошто не може проћи варијанта да Палестина буде примљена у својству пуноправног члана ОУН. Ако сад не сакупе довољан број гласова због чланова Савета безбедности који нису стални то ће представљати велико олакшање за Америку: она неће морати да ставља вето који ће изазвати нови талас антиамериканизма у целом исламском свету. Али за Палестинце неће бити разлике. С ветом или без вета, они неће бити прихваћени као пуноправни чланови. Тада ће предати питање Генералној скупштини. И ту ће проћи као посматрач.

Међутим, стални представник Израела при ОУН је већ изјавио да ће само директни преговори с Израелом омогућити Палестинцима да добију сопствену државу. Ако се питање тако поставља – Палестина неће ни видети независност, сматра стручњак Института за проучавање Истока РАН Борис Долгов.

Израел спречава проглашавање Палестине за пуноправног плана ОУН. Пошто ће у овом случају питање одмах бити упућено Израелу због тога што је окупирао део територије Палестине, која је одлуком ОУН из новембра 1947. године била предвиђена за стварање Палестинске државе. А по статуту ОУН држава која окупира део територије друге државе може и треба да буде подвргнута санкцијама. Природно, тако нешто ни Израел, ни рећи ћемо отворено, Сједињене Државе неће дозволити.

Практично, преговори између Израела и Палестине се воде преко 20 година. Ипак, је процес заправо стао на мртвој тачки. Последњи пут је Палестина иступила из преговора пре годину дана кад су власти јеврејске државе укинуле мораторијум на изградњу насеља на спорним територијама. Пре недељу дана је „четворка“ посредника за регулисање питања Блиског Истока у саставу ОУН, ЕУ, Русије и САД доставила план за обнављање преговора. По њему први сусрет страна на највишем нивоу треба да се одржи у току месеца, затим у року од три месеца треба да буду регулисани сви територијални спорови. Палестинци су одговорили да ће размислити о овом предлогу. Израел се сложио с планом „квартета“, али је одмах објавио вест о изградњи нових зграда у Источном Јерусалиму који Палестинци сматрају својом будућом престоницом. Самим тим се идеја о директним преговорима сече у корену, сматрају стручњаци.