Океан у опасности са свих страна

„Пиратство: припрема одговора“ – под том девизом се ове године обележава Светски дан мора. Међународни празник су основале ОУН 1978. године како би привукле пажњу јавности за проблеме заштите Светског океана. А то није само борба против његовог загађења, већ и осигурање безбедности морске пловидбе.

У историји човечанства поморство је одиграло веома важну улогу – људи су одлазили бродовима у непознате крајеве, откривали су нове континенте, превозили су терет. Узгред речено, поморски саобраћај и данас има огроман значај: на њега отпада преко 65% светског превоза робе, пошто је он скоро дупло јефтинији од железничког. Уједно, савремени пирати су постали права главобоља за морнаре, каже стручњак за поморско право Института државе и права РАН Василије Гуцуљак.

Пре неколико година проблем пиратства се није тако оштро постављао. Да, било је случајева напада на бродове, јер пиратерија је увек пратила поморство, али је данас достигла нечувене димензије. Практично сваког дана се на овој или оној тачки Светског океана се дешавају напади на трговачке бродове. Ако су раније то биле воде Југоисточне Азије, данас имамо посла са сомалијским феноменом. Оно што се данас дешава код сомалијске обале изазива чуђење: никад се ништа слично није дешавало (…).

Разматрање проблема је, по речима стручњака, достигло највиши ниво. Један од главних органа ОУН – Савет безбедности је донео неколико резолуција које се тичу борбе против пиратства. Између осталог, дозвољена је примена оружја на територијалним водама Сомалије и што је сасвим без преседана – Савет безбедности је „дозволио употребу оружане силе на копненој територији како би се у зачетку гушила жаришта пиратства“, истиче стручњак. Међутим, чак и ове радикалне мере засад не дају ефекат, зато је разматрање ове теме на Дан мора – у потпуности оправдано, уверен је Васиилје Гуцуљак.

Пирати за пирате, а на Дан мора се не сме заборављати ни чување Светског океана. Његова површина је више од 2 пута већа од површине читавог копна. Ако би се сви континенти покрили водом из њега био би створен слој дебљине 9 км, кажу стручњаци. И зато би тачније било назвати нашу планету не планета Земља, већ планета Океан, каже председник далекоисточне организације за заштиту природе „Еколошка служба Сахалина“ Дмитриј Лисицин.

Сав живот је потекао из мора и ми дугујемо морима сопствено постојање. Наравно, треба смањити загађење. Треба да ограничимо своје апетите у погледу риболова и да се брижљиво односимо према нашим морима.

По подацима ОУН врсте рибе као што су туна, бакалар и сабљарка истребљене су на 90%. Међутим, морским становницима не прете само рибари. У последње време је због повећане експлоатације угљоводоника на копну нагло порастао ризик загађења мора, истиче заменик директора Института за океанологију „П.П.Ширшов“, дописни члан РАН Леополд Лобковски.

То је објективна реалност и многе компаније освајају мора, на пример Каспијско море, Црно, ако је реч о нашој земљи. Сад је на дневном реду арктичко копно – Карско море, Охотско. Практично сва мора око Русије на овај или онај начин поседују ресурсе нафте и гаса и у 21. веку почиње њихово озбиљно и систематско освајање. То је повезано с одређеним ризицима.

Човекова привредна делатност такође води ка повећању емитовања СО2 у атмосферу, што је бременито глобалним отопљењем. А оно са своје стране може довести до битног подизања нивоа Светског океана услед топљења леда на половима. У том случају није искључен сценарио катастрофе – потапање значајних територија на копну. Да би се спасили људи треба да заштите океан, јер он осетљиво реагује на све промене које се дешавају око њега и на сваку интервенцију у свој еколошки систем.