Споменици културе – живот у тонусу

Развој мегаполиса уз очување историјске архитектуре јесте главна тема највећег сајма на свету посвећеног рестаурацији и очувању споменика „Denkman“, који ће бити одржан у Москви (29. септембра – 1. октобра). 

Домовина форума немачки Лајпцих. Од 1994. године „Denkmal“, што у преводу значи „споменик“ одржава се два пута годишње, а у годинама у међувремену „гостује“ по свету. Преко десет година Русија је стални учесник на Лајпцишком форуму и више пута су руски пројекти за рестаурацију обележени специјалним наградама. Тако је 2008. године колектив који је извршио реконструкцију музеја-националног парка „Царицино“ удостојен награде „Бернард Ремерс“. А 2010. године хотел „Украјина“, у којем је извршено озбиљно обнављање, проглашен је за „Најбољи објекат-2010 у области рестаурације и очување историјског и културног наслеђа Русије“. Занимљиво је то што ови обновљени објекти спадају у различите историјске епохе: „Царицино“ дворски комплекс из 18. века, који је створио истакнути руски архитекта Василије Баженов за царицу Катарину Другу. Он се није свидео крунисаној персони и због тога није саграђен до краја. Тако да су рестауратори, у суштини, дали живот нерођеном ремек-делу Баженова, које је пребивало у рушевинама. А хотел „Украјина“ је архитектонско налеђе 50-их година ХХ века, такозвана стаљинска вишеспратница. Њен спољашњи изглед је остао без промена, али су унутрашња опрема зграде – њени ентеријери, који су наравно, били и технички заостали – обновљени.

Одржавање сајма нивоа „Denkmal“ је у Москви логично и у подједнакој мери актуелно, уверен је саговорник „Гласа Русије“, водећи стручњак Департмана за културну баштину престонице Николај Переслегин. Јер Московљани упућују мноштво жалби и на квалитет рестаурације историјских здања и споменика и на то у име чега се она ради.

Како савременим средствима учинити то да уз увођење модерних функција у историјска здања успемо да очувамо њихову непоновљиву суштину, дах различитих епоха? Заиста је важно да се ради таквог приступа проучи европско искуство. Нажалост, руска школа за рестаурацију и архитектуру тренутно нису у процвату и учење од европских колега у овој области представља најкраћи пут за очување споменика. Осим тога, ово је и у традицији, између осталог, московске архитектуре: као што је познато Русија је у различитим епохама прибегавала искуству иностраних рестауратора и архитеката – Италијана, Холанђана и Немаца.

Ево зашто изложба „Denkmal“ у Москви, по речима стручњака, има јасан практичан смисао. Приказују се објекти и пројекти: пре свега они који су повезани са споменицима архитектуре из различитих земаља, који имају велику историјску вредност, али притом одлично живе данашњим, савременим животом – у њих су смештени станови, канцеларије, продавнице… У историјским здањима се могу лоцирати чак и индустријске структуре без причињавања штете.

Примера успешног споја старине и данашњице има много и у Москви, сматра Николај Переслегин. У току последњих година рестаурацију по најсавременијим стандардима су дочекали споменици из 17-18. века као што је „Кућа велепоседника Гончарова“, која је преживела пожар из 1812. године и скоро два века била у полуразрушеном стању, „Кућа Сајмонова“, Бољшој театар. Међу „млађим“ објектима културног наслеђа су: Фабрика Станиславског, зграда из 19. века, у којој се данас налази пословни центар или Центар савремене уметности „Винзавод“, који је смештен на територији некадашњег индустријског предузећа.

Вектор урбанистичке политике у Москви се принципијелно променио, - коментарише Николај Переслегин. – Ако смо протеклих година могли да видимо необуздану и често концепцијски неосновану градњу, сад је приоритет научна рестаурација и очување културног наслеђа.

Притом је „мумификација“ по мишљењу стручњака нешто најгоре што може да задеси споменик. Упркос устаљеним стереотипима, само живот, што се каже, у тонусу, омогућава му да се сачува.